ПИОНИЗАЦИЈА ЧОВЕКА И НАРОДА

Мир је друго име за необјављени рат који нечастиви непрестано води против части, а да подсетим оне не малобројне заборавне, вечни носилац славе и части је Бог. Живот је незаустављиво кретање и непрекидни рат свести и савести против несвесних стихија у свету и човеку. Нови и стари човек боре се у човеку за власт над човеком. Стари човек, човек младићког доба чијим венама букте страсти и нови човек, човек зрелог доба који благодаћу Божијом господари укроћеним страстима не могу се никада помирити. Нови човек производ је хришћанског откривења, рађа се одозго Духом Истине и живи по Јеванђељу Христовом у покајању и уздржању.
Актуелни свет, распаљујући људске страсти, враћа човечанство у власт старог човека прехришћанског паганина. На том ступњу људског живота савест бива угушена и власт над човеком у потпуности преузима његова грешна природа. Све је дозвољено ако омогућава продужетак живота и уживања. Морал је мртав, ућуткан морањем стицања неопходних потреба за преживљавање. И елита и народи нађоше се у једном истом ланцу и лонцу у коме се елита иживљава док народна већина преживљава.
У данашњем свету тело постаје идеал коме се идолопоклонички служи. Телесно мудровање које се шири из образовних институција директно је супротно Божијој Истини а телесно живљење пут силаска и пропасти без повратка. ''Покајање или пропаст'', више нико и не чује, убрзао се темпо живота па се нема времена за кајање.
Свет на који смо сами себе осудили, порушио је свет хришћанског братства и на његово место успоставио неопагански свет робова и господара. Појединци и народи одсекавши себе од части изједначише се са бесловесним створовима. У овакав свет увели смо сами себе, у почетку неопрезним одступањем од вечних норми а затим невољним прихватањем, све већег наметнутог, отпадништва. Већина светске популације, омамљена грешним чулима, јурца широким путем пропасти.
Првородним грехом људски живот је претворен у трагедију коју само покајници доследно живе док ђаво за своје следбенике режира непрестану комедију и радосни пир чула на коме новци врше све и чему је крај вечна погибија.
На овом пиру и у овој комедији која се игра на великој, светској позорници, лаж је одавно легализована и законом заштићена и то људским слабостима у комедији лично ангажованим. С ким си онакав си, часна јединка не може да дозволи себи да постане део нечасне целине а то је светска народна већина себи дозволила па сад неоправдано кука.

Ових дана, жандармерија која би по опису посла требала да брани Србе на Косову и Метохији напала је силом те исте Србе, бранећи своја радна места, председника Србије Европске а наше Бориса Тадића и владајући систем коме она и он служе. У Европску Унију, руку под руку са комшијом Тачијем милом или силом.
Референдум косовскометохијских Срба, показатељ већинске народне воље, згажен је голом силом евроатлантских и домаћих чизмаша.
Као што се види проблем Срба, и на Косову и Метохији и остатку Србије, нису само неодговорни политичари, који су у крајњем случају само политичке фигуре у светској шаховској партији, него и већински део народа пристао на статус пиона који се у овој партији највише и најлакше једу и међу собом и од чељусти крупнијих фигура.
Председник Србије није могао сам да оствари паклени план рушења србских барикада на северу Косова и успостављање граница виртуелне државе Косово и он то није сам ни учинио. Иза њега стоји систем масним привилегијама уклопљен у систем светског безакоња које се намеће без алтернативе.
Референдум Срба на Косову и Метохији само је један у низу живих  доказа да је слободна људска воља згажена чизмом оних моћника који слободу презиру док пари ропски служе.

Излазак из овог безизлаза, не налази се у предстојећим изборима на којима ћемо на шаховској табли новим фигурама заменити старе, док ће се партија растакања Срба и Србије наставити у континуитету до последњег пиона.
Једино излазак из онога што се зове изборна превара отвара нам пут из безизлаза и силазак са шаховске табле на којој нас и коњи и ловци подједнако лове и топовима туку.

СРБСКИ ЛОНАЦ У СВЕТСКОМ КАЗАНУ

С ове, наше стране брда у овој србској долини већинског плача и мањинске песме у нашем србском лонцу светског казана, крчка се предизборна кампања. Све ври од крупних речи и великих карактера, животворни мирис диже се из лонца и увлачи се у раширене ноздрве уморених бирача. Непомирљиво подељени, политичари од формата обећавају постизборну непомирљивост двеју ''супротстављених политичких опција''. Разбуктала медијска ватра под казаном, гори, димом штипа за очи а у казану разних мирођија, свега има само соли нема, оне праве, необљутавеле и неизгажене светом. Све ове предизборне ујдурме и свађе, као и увек до сад, окончаће се постизборном љубављу. И овог пута сви ће бити задовољни постигнутим изборним резултатима, ако се изузму изиграни бирачи. Демократска превара тече својим непомућеним током и ко ће томе стати на крај, рећи ће неупућени. А ти, неупућени данас, не само у Србији, у целом свету представљају бирачку већину, или како се то популарно каже гласачку машину. Они, неупућени нису одувек били неупућени, некад су знали и Пут и Истину и Живот али су дозволили себи да буду обманути лажју, заведени с пута у непут и затворени у државу смрти.
С друге стране брда, преко седам мора скупљају се војске да зарате међусобно. Светски великаши гомилају месо за велику гозбу птица, Сатана, господар смрти спрема велику жетву обезбожених тела. Жеља за туђим довела је свет до отуђења од Бога, жеља за људском моћи одвела је свет од Божије свемоћи и предала га лажној сатанској моћи ороченој временом. По допуштењу Божијем живот се претворио у пир нечистих духова отпалих од Бога који поткрадоше и запоседоше људска тела и умове. И да није соли земље овај би се пир обљутавелих претворио у злу бесконачност без краја и конца. Али, Богу Хвала, свему има времена и рока а после испуњења рока Суд. Обезбожени свет излази пред Божији Суд за своја безбожна дела као и у досадашњим великим ратовима. Својим одбацивањем Љубави Христа Спаситеља прелашћени свет изводи себе пред Страшни Суд. Мрзост гомила своје убилачке трупе на светском судилишту а синови оца лажи ослепљени похлепом одбацише Онога који отвара очи слепцима па се намећу другим слепцима да их поведу са собом у пропаст. Отпадоше од Бога и предадоше сами себе човекоубици сатани за мало земаљских сласти. Лаж се намеће да постане све у свему и да није оно мало соли то би јој и успело. Наметљива сила упорна сатанска покреће се са свих страна света на Иран.

Осташе за нама дани оковани ледом, отапа се снег и лед са земље али не и са срца. Трагови снегом откривени још стоје пред нама, док их заборав не избрише. До овог мраза нисмо ни слутили колико нам људи у свим градовима Србије спава по гробницама. Сасвим неопажено постадосмо земља гадаринска из које свињари испратише Господа Христа, дебелог крда ради. Да не беше овог снега и мраза не бисмо никад сазнали шта све логори градова и пустиње села у својим непрозирним утробама скривају од очију колективним сном омамљених. Стари и немоћни заборављени по селима и градовима прехрањивани су горским службама са шумском дивљачи. Не паде снег да прекрије брег. Све више је трагова оваплоћених демона на пијаци гадаринској на којој се тргује људским слабостима.
Опустошени мрзошћу и утопљени у колективно несвесно разумљени пиони света с поносом се шепуре истичући своје мане. Изгубивши кључ ризнице Божије премудрости ови окати слепци не да пипају по зиду него покушавају да што више за собом поведу. Имају очи а не виде, имају уши а не чују полудеше говорећи да су мудри. Карикатуре грешног света разлетеше се светом ко јата бумбара да испуне налоге материјалистичких потреба светског капитала.

Сви су људи грешни, ни добри ни зли и добри и зли само је један Бог добар. Добри данас већ сутра покажу своју злу страну, променљиви као време које их својим духом покреће. Тек прикључењем вечном Духу Истине човек устаљује свој став по свим питањима и на свим линијама повлачи границе преко којих се не може и не сме. Има и оних људи који свој животни став траже с намером да га устале духом времена, ови се безуспешно поистовећују са временским нормама које се непрестано мењају за разлику од апсолутних норми Божијих. Избор хармоније са којом ће се ускладити остаје појединачној слободи сваке људске воље упркос наметљивој најезди светског духа.



Пријатељи Божији, као носиоци љубави и братско-пријатељског духа пријатељски су расположени према свим људима. Немају амбиције да постану уважени пријатељи света и ретко кад учествују у светској подели части и власти, уместо тога задовољно служе непролазном закноу Божијем. Знајући да на овај свет ништа не донеше и да са њега ништа неће ни понети, задовољни су кад имају храну и одело. За разлику од њих гостујућих у овом свету, свет, који се одрек'о скромности, своје пријатеље покреће сасвим супротним тежњама. Мрачни владар овог света  из својих зидарија избацује Христом обасјане и у Христу пробуђене оне који чуше ''устани ти што спаваш па ће те Христос обасјати'', чуше и усташе, е баш ти несташе из очију света да их у свету више нигде нема. Светом управља дух палог анђела луцифера обмањујући палог човека заробљеног колективним сном. Под његовом чародејствујућом управом свет је херметиком затворен у самртну опну великог јајета коју малобројни пробијају да удахну Животворни дах Неба. Унутрашњост овог огромног јајета уређују поглаварства и власти под луциферовом управом легионима злобних духова. Ова поднебесна хијерархија није од крви и меса али тежи да се оваплоти и ево у наше дане се оваплоћује кроз светску политичко економску елиту одрођену од свог народа и сабрану у себичном користољубљу. За то време народи света по старом и опробаном рецепту хлеба и игара ропски раде за парче хлеба и даве се у сервираним забавама за широку публику.

На светском нивоу та илузија изгледа од прилике овако: берберин у Индији шиша и брије за десет рупија, рад је обезвређен дотле да сви у Индији раде готово џабе, док зараду односе они који уместо да и сами раде управљају тржиштем рада и профита. Милиони бескућника у Индији спавају по улицама али зато је у Индији и најскупља кућа на свету, власништво неког ''пословног човека''. Оваква Индија поред Русије, Кине и Бразила постаје део добротворског тима за спасавање посрнуле економије и индустрије Америке и њеног трабанта Европске Уније. Мајсторски осмишљен начин пљачке сасвим осиромашеног светског економског робља и сливање светског капитала у једну касу. Сви народи према својим могућностима пуне једну исту касу из које се покрећу њихови државни механизми и корумпирана светска елита. Сви за све своје а народима хлеба и игара, тениса и одбојке и по неко пиво у замену за украдену слободу.

Дакле, и ово што се иза брда ваља биће још једно у низу међусобних ратовања народа, можда последње а можда не, то само Бог зна. Сви знаци указују да се светска популација врло лако може свести на ону пројектовану златну милијарду послушних робова.  Да ли је тако показаће дани пред нама.