САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Удружење грађана СветоСавска Србија из Крагујевца згражава се над безбожништвом које се из дана у дан умножава и преузима све полуге власти у земљи Србији. Последњи браник Србства, Србска Православна Црква доживела је бродолом на Криту и потписала екуменистички примат Светског Савеза Цркава над собом. У  име Шумадијске Епархије потпис на одлуке вероломног сабора ставио је епископ Јован. Ми чланови удружења СветоСавска Србија из Крагујевца, не признајемо важност тог потписа и остајемо верни синови СветоСавске Цркве.

ohio national financial services: Rajica Markovic

ohio national financial services: Rajica Markovic: I belong to the group of people that fate is not exactly thrilled. All I'm trying to create risk management process some bad luck powers ...

НАРОДНА ПОЛИТИЧКА ИНИЦИЈАТИВА

НАРОДНА ПОЛИТИЧКА ИНИЦИЈАТИВА



23 мај 2012, ФБР, Рајица Марковић


Вољом људском и допуштењем Божијим доживесмо да се србска нација у великом делу изметне у обезличене грађане глобалног села.
Шта је ту је, положај у ком се налазимо производ је већинског хтења и обмана и са њим се морамо помирити и радити да народно хтење усмеримо на правилнију страну. Не верујем да смо и поред светле историјске прошлости, било кад у својој историји, док смо били национални организам, од главе до пете функционисали у благодатној љубави Божијој. Не знам ни да ли смо као организам у Божијој правди коју је уређивао Божији закон функционисали баш од главе до пете.

Прошлост ми је недоступна и временом покривена али ми је зато садашњост откривена. Видно ми је, да ми данас живимо као покидани национални организам, у једном хладном и себичном грађанском друштву које се свим средствима труди да потре све некористољубиве националне и људске везе, национални и лични идентитет, сваку људску посебност и све преведе под општу грађанску обавезност и голу корист. Традиционалне вредности падају пред међународним уговорима и законима правдајући се улагањем страног капитала.

Доживели смо да у Србији, све мањинске групе, чак и педери имају већа права и слободе од Срба, и то све нашом политичком неписменошћу и пасивношћу. Наш народ сваке, по закону за то одређене, године изађе на изборе, изабере Председника и Народну скупштину и мисли да је тиме све завршио. Овом својом политичком пасивношћу изабрао је Фараона који ће наредне четири године мирно да крши Устав и Законе донете у Народној скупштини, укида му лична и општа права и слободе, док је он убеђен да је користећи своје право испунио од Бога поверену мисију. То није тако и не сме тако да остане ако се нисмо одрекли свога гласа.

Већинском народном вољом, бар од оних изашлих, на изборе добили смо нову власт, новог Председника и Народну скупштину Републике Србије. Идеално би било да до конституисања нове власти добијемо и нови народ, народ који свој глас на изборима не баца, који захтева да се тај његов глас испоштује. За почетак сваки Србин, или како је то данас популарно и у тренду (грађанин), треба да се политички описмени и научи једном за увек како функционише власт, Председника, Владе и Народне скупштине. Која су његова лична и општа Уставна права, слободе и обавезе.

Такође, која су Уставна права и обавезе Председника, Владе и Народне скупштине. На овај начин мистична магла власти, која од Председника прави Фараона биће растерана и Председник ће морати одговорно пред народом вршити своју дужност. Сви који су угрожени деловањем мањинских група у члану 107. Устава Републике Србије са 30 000. потписа имају право предлагања закона, на пример о заштити јавног морала. У члану 108. 100 000. потписаних бирача остварују право на референдум. Многе су још могућности пред политички пробуђеним народом а које пасивни бирачи нису до сад користили.

Верујем да нама Србима (грађанима) нису потребне нове политичке партије, потребна нам је контрола власти а за то се сви морамо политички описменити. Само подношењем Уставом предвиђених иницијатива и праћењем деловања политичких партија на поднете иницијативе, можемо истински да сагледамо ко је у Народној скупштини ради остварења општенародног добра а ко из личне користи и на основу сагледане слике гласати на следећим изборима.

За почетак, покажимо минимум националне слоге тако што ћемо увек бити спремни да сакупимо неопходан број потписа за народну политичку иницијативу.
Као први чин овог народног посла захтевајмо од новог Председника да тражи од Уставног суда Републике Србије да преиспита све противуставне законске и политичке одлуке бившег Председника, Владе и Народне скупштине Републике Србије и крађу гласова у првом изборном кругу.

МОЛИТВА СВЕТОМ СИМЕОНУ МИРОТОЧИВОМ

Свети угодниче Божији, светилниче народа Србског Симеоне Мироточиви. Састасмо се у данашњи дан да би смо прославили дан твога представљења пред Господом и да те замолимо скрушеним срцима да са Светим твојим сином и свом Небеском Србијом излијеш топле молитве пред Господом за спас Србије земаљске. Свети угодниче Божији, још те молимо, да са свим светилима Небеским из нашег Србског рода милостиво и усрдно посетиш и помилујеш овде присутне своје смирене потомке  и на сваком месту где се данас твој спомен прославља. Нераскидиво саставшег са Духом Светог и славног Апостoла Павла и силом Господа Исуса, молимо те још, да предаш сатани на пропаст тела све окореле грешнике, јеретичке тројанске коње, родоскрвнике Србске, јер на отачаство наше у аманет нам од тебе предано и на Свету Цркву Христову твојим и Савиним трудом утемељену и Христовим Духом на Небеса воздигнуту, насрнуше јеретички вуци споља и тројански коњи изнутра. Молимо те по молитви твојој да све отпале од хришћанске братске љубави, припале сатанској мрзости предаш праведном гневу Божијем, а вернима у љубави подариш вечну победу многомоћним молитвама твојим, да се у твојој Србији и Небеској и земаљској, Духом Светим једнодушно прославља Отац у Сину, сада и увек и у све векове. Амин

СВЕТОСАВСКАСРБИЈА КРАГУЈЕВАЦ

26.02.2012

ПИОНИЗАЦИЈА ЧОВЕКА И НАРОДА

Мир је друго име за необјављени рат који нечастиви непрестано води против части, а да подсетим оне не малобројне заборавне, вечни носилац славе и части је Бог. Живот је незаустављиво кретање и непрекидни рат свести и савести против несвесних стихија у свету и човеку. Нови и стари човек боре се у човеку за власт над човеком. Стари човек, човек младићког доба чијим венама букте страсти и нови човек, човек зрелог доба који благодаћу Божијом господари укроћеним страстима не могу се никада помирити. Нови човек производ је хришћанског откривења, рађа се одозго Духом Истине и живи по Јеванђељу Христовом у покајању и уздржању.
Актуелни свет, распаљујући људске страсти, враћа човечанство у власт старог човека прехришћанског паганина. На том ступњу људског живота савест бива угушена и власт над човеком у потпуности преузима његова грешна природа. Све је дозвољено ако омогућава продужетак живота и уживања. Морал је мртав, ућуткан морањем стицања неопходних потреба за преживљавање. И елита и народи нађоше се у једном истом ланцу и лонцу у коме се елита иживљава док народна већина преживљава.
У данашњем свету тело постаје идеал коме се идолопоклонички служи. Телесно мудровање које се шири из образовних институција директно је супротно Божијој Истини а телесно живљење пут силаска и пропасти без повратка. ''Покајање или пропаст'', више нико и не чује, убрзао се темпо живота па се нема времена за кајање.
Свет на који смо сами себе осудили, порушио је свет хришћанског братства и на његово место успоставио неопагански свет робова и господара. Појединци и народи одсекавши себе од части изједначише се са бесловесним створовима. У овакав свет увели смо сами себе, у почетку неопрезним одступањем од вечних норми а затим невољним прихватањем, све већег наметнутог, отпадништва. Већина светске популације, омамљена грешним чулима, јурца широким путем пропасти.
Првородним грехом људски живот је претворен у трагедију коју само покајници доследно живе док ђаво за своје следбенике режира непрестану комедију и радосни пир чула на коме новци врше све и чему је крај вечна погибија.
На овом пиру и у овој комедији која се игра на великој, светској позорници, лаж је одавно легализована и законом заштићена и то људским слабостима у комедији лично ангажованим. С ким си онакав си, часна јединка не може да дозволи себи да постане део нечасне целине а то је светска народна већина себи дозволила па сад неоправдано кука.

Ових дана, жандармерија која би по опису посла требала да брани Србе на Косову и Метохији напала је силом те исте Србе, бранећи своја радна места, председника Србије Европске а наше Бориса Тадића и владајући систем коме она и он служе. У Европску Унију, руку под руку са комшијом Тачијем милом или силом.
Референдум косовскометохијских Срба, показатељ већинске народне воље, згажен је голом силом евроатлантских и домаћих чизмаша.
Као што се види проблем Срба, и на Косову и Метохији и остатку Србије, нису само неодговорни политичари, који су у крајњем случају само политичке фигуре у светској шаховској партији, него и већински део народа пристао на статус пиона који се у овој партији највише и најлакше једу и међу собом и од чељусти крупнијих фигура.
Председник Србије није могао сам да оствари паклени план рушења србских барикада на северу Косова и успостављање граница виртуелне државе Косово и он то није сам ни учинио. Иза њега стоји систем масним привилегијама уклопљен у систем светског безакоња које се намеће без алтернативе.
Референдум Срба на Косову и Метохији само је један у низу живих  доказа да је слободна људска воља згажена чизмом оних моћника који слободу презиру док пари ропски служе.

Излазак из овог безизлаза, не налази се у предстојећим изборима на којима ћемо на шаховској табли новим фигурама заменити старе, док ће се партија растакања Срба и Србије наставити у континуитету до последњег пиона.
Једино излазак из онога што се зове изборна превара отвара нам пут из безизлаза и силазак са шаховске табле на којој нас и коњи и ловци подједнако лове и топовима туку.

СРБСКИ ЛОНАЦ У СВЕТСКОМ КАЗАНУ

С ове, наше стране брда у овој србској долини већинског плача и мањинске песме у нашем србском лонцу светског казана, крчка се предизборна кампања. Све ври од крупних речи и великих карактера, животворни мирис диже се из лонца и увлачи се у раширене ноздрве уморених бирача. Непомирљиво подељени, политичари од формата обећавају постизборну непомирљивост двеју ''супротстављених политичких опција''. Разбуктала медијска ватра под казаном, гори, димом штипа за очи а у казану разних мирођија, свега има само соли нема, оне праве, необљутавеле и неизгажене светом. Све ове предизборне ујдурме и свађе, као и увек до сад, окончаће се постизборном љубављу. И овог пута сви ће бити задовољни постигнутим изборним резултатима, ако се изузму изиграни бирачи. Демократска превара тече својим непомућеним током и ко ће томе стати на крај, рећи ће неупућени. А ти, неупућени данас, не само у Србији, у целом свету представљају бирачку већину, или како се то популарно каже гласачку машину. Они, неупућени нису одувек били неупућени, некад су знали и Пут и Истину и Живот али су дозволили себи да буду обманути лажју, заведени с пута у непут и затворени у државу смрти.
С друге стране брда, преко седам мора скупљају се војске да зарате међусобно. Светски великаши гомилају месо за велику гозбу птица, Сатана, господар смрти спрема велику жетву обезбожених тела. Жеља за туђим довела је свет до отуђења од Бога, жеља за људском моћи одвела је свет од Божије свемоћи и предала га лажној сатанској моћи ороченој временом. По допуштењу Божијем живот се претворио у пир нечистих духова отпалих од Бога који поткрадоше и запоседоше људска тела и умове. И да није соли земље овај би се пир обљутавелих претворио у злу бесконачност без краја и конца. Али, Богу Хвала, свему има времена и рока а после испуњења рока Суд. Обезбожени свет излази пред Божији Суд за своја безбожна дела као и у досадашњим великим ратовима. Својим одбацивањем Љубави Христа Спаситеља прелашћени свет изводи себе пред Страшни Суд. Мрзост гомила своје убилачке трупе на светском судилишту а синови оца лажи ослепљени похлепом одбацише Онога који отвара очи слепцима па се намећу другим слепцима да их поведу са собом у пропаст. Отпадоше од Бога и предадоше сами себе човекоубици сатани за мало земаљских сласти. Лаж се намеће да постане све у свему и да није оно мало соли то би јој и успело. Наметљива сила упорна сатанска покреће се са свих страна света на Иран.

Осташе за нама дани оковани ледом, отапа се снег и лед са земље али не и са срца. Трагови снегом откривени још стоје пред нама, док их заборав не избрише. До овог мраза нисмо ни слутили колико нам људи у свим градовима Србије спава по гробницама. Сасвим неопажено постадосмо земља гадаринска из које свињари испратише Господа Христа, дебелог крда ради. Да не беше овог снега и мраза не бисмо никад сазнали шта све логори градова и пустиње села у својим непрозирним утробама скривају од очију колективним сном омамљених. Стари и немоћни заборављени по селима и градовима прехрањивани су горским службама са шумском дивљачи. Не паде снег да прекрије брег. Све више је трагова оваплоћених демона на пијаци гадаринској на којој се тргује људским слабостима.
Опустошени мрзошћу и утопљени у колективно несвесно разумљени пиони света с поносом се шепуре истичући своје мане. Изгубивши кључ ризнице Божије премудрости ови окати слепци не да пипају по зиду него покушавају да што више за собом поведу. Имају очи а не виде, имају уши а не чују полудеше говорећи да су мудри. Карикатуре грешног света разлетеше се светом ко јата бумбара да испуне налоге материјалистичких потреба светског капитала.

Сви су људи грешни, ни добри ни зли и добри и зли само је један Бог добар. Добри данас већ сутра покажу своју злу страну, променљиви као време које их својим духом покреће. Тек прикључењем вечном Духу Истине човек устаљује свој став по свим питањима и на свим линијама повлачи границе преко којих се не може и не сме. Има и оних људи који свој животни став траже с намером да га устале духом времена, ови се безуспешно поистовећују са временским нормама које се непрестано мењају за разлику од апсолутних норми Божијих. Избор хармоније са којом ће се ускладити остаје појединачној слободи сваке људске воље упркос наметљивој најезди светског духа.



Пријатељи Божији, као носиоци љубави и братско-пријатељског духа пријатељски су расположени према свим људима. Немају амбиције да постану уважени пријатељи света и ретко кад учествују у светској подели части и власти, уместо тога задовољно служе непролазном закноу Божијем. Знајући да на овај свет ништа не донеше и да са њега ништа неће ни понети, задовољни су кад имају храну и одело. За разлику од њих гостујућих у овом свету, свет, који се одрек'о скромности, своје пријатеље покреће сасвим супротним тежњама. Мрачни владар овог света  из својих зидарија избацује Христом обасјане и у Христу пробуђене оне који чуше ''устани ти што спаваш па ће те Христос обасјати'', чуше и усташе, е баш ти несташе из очију света да их у свету више нигде нема. Светом управља дух палог анђела луцифера обмањујући палог човека заробљеног колективним сном. Под његовом чародејствујућом управом свет је херметиком затворен у самртну опну великог јајета коју малобројни пробијају да удахну Животворни дах Неба. Унутрашњост овог огромног јајета уређују поглаварства и власти под луциферовом управом легионима злобних духова. Ова поднебесна хијерархија није од крви и меса али тежи да се оваплоти и ево у наше дане се оваплоћује кроз светску политичко економску елиту одрођену од свог народа и сабрану у себичном користољубљу. За то време народи света по старом и опробаном рецепту хлеба и игара ропски раде за парче хлеба и даве се у сервираним забавама за широку публику.

На светском нивоу та илузија изгледа од прилике овако: берберин у Индији шиша и брије за десет рупија, рад је обезвређен дотле да сви у Индији раде готово џабе, док зараду односе они који уместо да и сами раде управљају тржиштем рада и профита. Милиони бескућника у Индији спавају по улицама али зато је у Индији и најскупља кућа на свету, власништво неког ''пословног човека''. Оваква Индија поред Русије, Кине и Бразила постаје део добротворског тима за спасавање посрнуле економије и индустрије Америке и њеног трабанта Европске Уније. Мајсторски осмишљен начин пљачке сасвим осиромашеног светског економског робља и сливање светског капитала у једну касу. Сви народи према својим могућностима пуне једну исту касу из које се покрећу њихови државни механизми и корумпирана светска елита. Сви за све своје а народима хлеба и игара, тениса и одбојке и по неко пиво у замену за украдену слободу.

Дакле, и ово што се иза брда ваља биће још једно у низу међусобних ратовања народа, можда последње а можда не, то само Бог зна. Сви знаци указују да се светска популација врло лако може свести на ону пројектовану златну милијарду послушних робова.  Да ли је тако показаће дани пред нама.

ВОЉА НАРОДНА - ВОЉА БОЖИЈА

Јели баш овако данас, или се воља народа парламентарним и председничким изборима, слободном људском вољом, предаје у руке других људи.

Очигледно да већина србских гласача осећа да се на изборима, неким Богу страним чудом народна и Божија воља исмева и мења у сасвим супротну вољи Божијој.

Више од педесет процената србских бирача неће изаћи на изборе, кажу истраживања.

Ни власт ни опозиција не беру бриге због овог податка. Уздају се у гломазна партијска тела, плус неки заведени случајни пролазник и већина је ту.

Ту је и непристрасна изборна комисија, састављена од демократски реформисаног правосуђа, која ће потврдити регуларност избора.

Већину ће, као и обично, освојити лоши момци, добри мањину и тако ће почети још једна влада састављена народном вољом, да У Име Народа влада.

Истинска народна већина, која неће на изборе, наставиће кретање животом у границама прописаним за аутсајдере све даља и даља од животних радости чији је извор партијска држава и друштво.

Партијска тела ће се ширити и протезати над свим областима друштвеног живота а сав друштвени живот биће сведен на испуњење партијских интереса.

Изван партијске послушности почиње патња и проклетство пошто је партија извор и регулатор животне радости.

Наш политички и друштвени живот се дели на посвећени унутарпартијски и непосвећени ванпартијски. Непосвећена народна већина ускраћена познања унутарпартијских тајних знања за унутарпартијске посвећенике представља стадо оваца кланица или модерно речено неопходну колатералну штету у остваривању животних радости партијског тела.

Овом добро увежбаном партијском радњом партија свом партијском телу укида животну патњу и неизвесност која чини саставни део Христовог Крста.

Патња је горак лек Господом Христом благословен. Апостол Павле на једном месту у Посланицама моли своју Хришћанску браћу да му не досађују јер он на свом телу носи ране Христове.

Патња је неизоставни део Хришћанског покајања и после сваке грешне насладе јавља се у грешнику покајнику.

Велики светски песник Бодлер каже: ''благословен буди Боже што нам даде патњу мелем наших искварених душа'' а партија партијском телу увезаном партијским везама настоји да укине овај горки лек.

Свет искључене патње неосетно постаје свет окорелих грешника који не саосећају са онима који пате. Партија је безосећајна за патње ванпартијаца њу једино боле унутарпартијске ране сопственог партијског тела.

Председник није цар помазаник Божији, он је израз воље грешне људске природе. У случају кад Народна већина препушта партијској мањини да уместо ње бира, долазимо у ситуацију у којој грешна људска природа бира грешну људску природу која ће бити заступник њених грешних интереса. Партијска учена али грешна људска природа немеће се партијској неукој грешној људској природи за гаранта и чувара животних радости, док већинском ванпартијском Народу постаје она популарна коза чувар купуса. Купус може да буде све у зависности од ситуације, од неопходног радног места, до неповредивости државног суверенитета.

Владати се може двојако, на назидање, али и на рушење. Власт која влада на назидање потврђује се биолошким, умним духовним. економским и сваким другим напретком. Биолошки напредак прати здравље нације и пораст броја становништва, умни и духовни напредак праћен је високосавесношћу и високим моралом друштва. Економски развој прати висока запосленост становништва, висока продуктивност, добра плаћеност запослених, богата држава, богати грађани, професионално остварени, задовољни и радосни људи. Једнакост пред законом, слободан говор слободних људи, подједнаке шансе за све успешне у свим областима личног и друштвеног развоја.

Али, како рече мудри проповедник: ''каткад влада човек над човеком на зло његово'' и та је власт на рушење а њен учинак најлакше можемо сагледати из нашег свакодневног живота. Устав и закон у супротности, речи и дела у супротности, кршење законских права и цеђење обесправљених кроз законске обавезе, нација оболела, од умножених душевних болести, до умноженог карцинома. Општа несигурност, очај без алтернативе, смртност већа од рађања, незапосленост од запослености, казани за гладне.... Отимање државне територије и противуставно помагање отимачима....

Изнад свих наших друштвено политичких превирања потмуло се надвија нека невидљива сила која Бога не моли а може се именовати некаквом интернационалном надстраначком централом. Сетимо ли се деведесетих година, тачније 1997 године, већ прошлог века и изборног окршаја председничких кандидата Војислава Шешеља и Милана Милутиновића и отимачине победе победнику. Или још ближе, избору између Бориса Тадића и Томислава Николића 2007 пре ''пуцања'' радикала, осетићемо готово видно деловање ове невидљиве интернационалне силе. Није ли ово довољан доказ да се оваквим изборима ништа не може променити. Шта год ми гласали биће онако како су они горе одлучили. Неопходно нам је потребно да на свет око нас почнемо да гледамо вишедимензионалним  видом а не само у оној димензији коју нам партијски медији сервирају. Србија се на наше очи претвара у светску раскрсницу на којој владају правила света а не Србије.

Политичке партије функционишу на неколико нивоа који се могу поделити на унутарпартијски, међупартијски, надпартијски и изванпартијски.

Ако на овај начин поставимо дешавања у политичком животу Србије разјасниће нам се да је у оваквом односу политичких партија и Народа, Народ последњи ниво одлучивања и последња карика у ланцу исхране партијске и надпартијске елите, стадо оваца кланица.

Шта нам је чинити ако нас има у толиком броју који не желимо да изађемо на иборе знајући да ништа не можемо да променимо. Око кога можемо да се окупимо ми који не потражисмо себе у партијским телима. Које је то тело које нас може у себе примити а које није грабљиво партијско тело. Колико ја знам то је увек било и увек ће бити Христово тело, Црква Христова. Само Србска Православна Црква може да окупи нас Србе којима партијска тела крадуцкају животне радости и препуштају нас очају. Колико знам очајнике непронађене залутале у свету себи је призивао и око себе окупљао Син Божији Господ Исус Христос. Он нас зове, наше је  једино да чујемо Његов глас који ће нас призвати себи и још ће нам рећи где се Он у овом свету налази у првим редовима на партијским прославама, или у прогнаном владики Артемију. Кад ово основно будемо сазнала даље ће нам се све рећи само.