ВОЉА НАРОДНА - ВОЉА БОЖИЈА

Јели баш овако данас, или се воља народа парламентарним и председничким изборима, слободном људском вољом, предаје у руке других људи.

Очигледно да већина србских гласача осећа да се на изборима, неким Богу страним чудом народна и Божија воља исмева и мења у сасвим супротну вољи Божијој.

Више од педесет процената србских бирача неће изаћи на изборе, кажу истраживања.

Ни власт ни опозиција не беру бриге због овог податка. Уздају се у гломазна партијска тела, плус неки заведени случајни пролазник и већина је ту.

Ту је и непристрасна изборна комисија, састављена од демократски реформисаног правосуђа, која ће потврдити регуларност избора.

Већину ће, као и обично, освојити лоши момци, добри мањину и тако ће почети још једна влада састављена народном вољом, да У Име Народа влада.

Истинска народна већина, која неће на изборе, наставиће кретање животом у границама прописаним за аутсајдере све даља и даља од животних радости чији је извор партијска држава и друштво.

Партијска тела ће се ширити и протезати над свим областима друштвеног живота а сав друштвени живот биће сведен на испуњење партијских интереса.

Изван партијске послушности почиње патња и проклетство пошто је партија извор и регулатор животне радости.

Наш политички и друштвени живот се дели на посвећени унутарпартијски и непосвећени ванпартијски. Непосвећена народна већина ускраћена познања унутарпартијских тајних знања за унутарпартијске посвећенике представља стадо оваца кланица или модерно речено неопходну колатералну штету у остваривању животних радости партијског тела.

Овом добро увежбаном партијском радњом партија свом партијском телу укида животну патњу и неизвесност која чини саставни део Христовог Крста.

Патња је горак лек Господом Христом благословен. Апостол Павле на једном месту у Посланицама моли своју Хришћанску браћу да му не досађују јер он на свом телу носи ране Христове.

Патња је неизоставни део Хришћанског покајања и после сваке грешне насладе јавља се у грешнику покајнику.

Велики светски песник Бодлер каже: ''благословен буди Боже што нам даде патњу мелем наших искварених душа'' а партија партијском телу увезаном партијским везама настоји да укине овај горки лек.

Свет искључене патње неосетно постаје свет окорелих грешника који не саосећају са онима који пате. Партија је безосећајна за патње ванпартијаца њу једино боле унутарпартијске ране сопственог партијског тела.

Председник није цар помазаник Божији, он је израз воље грешне људске природе. У случају кад Народна већина препушта партијској мањини да уместо ње бира, долазимо у ситуацију у којој грешна људска природа бира грешну људску природу која ће бити заступник њених грешних интереса. Партијска учена али грешна људска природа немеће се партијској неукој грешној људској природи за гаранта и чувара животних радости, док већинском ванпартијском Народу постаје она популарна коза чувар купуса. Купус може да буде све у зависности од ситуације, од неопходног радног места, до неповредивости државног суверенитета.

Владати се може двојако, на назидање, али и на рушење. Власт која влада на назидање потврђује се биолошким, умним духовним. економским и сваким другим напретком. Биолошки напредак прати здравље нације и пораст броја становништва, умни и духовни напредак праћен је високосавесношћу и високим моралом друштва. Економски развој прати висока запосленост становништва, висока продуктивност, добра плаћеност запослених, богата држава, богати грађани, професионално остварени, задовољни и радосни људи. Једнакост пред законом, слободан говор слободних људи, подједнаке шансе за све успешне у свим областима личног и друштвеног развоја.

Али, како рече мудри проповедник: ''каткад влада човек над човеком на зло његово'' и та је власт на рушење а њен учинак најлакше можемо сагледати из нашег свакодневног живота. Устав и закон у супротности, речи и дела у супротности, кршење законских права и цеђење обесправљених кроз законске обавезе, нација оболела, од умножених душевних болести, до умноженог карцинома. Општа несигурност, очај без алтернативе, смртност већа од рађања, незапосленост од запослености, казани за гладне.... Отимање државне територије и противуставно помагање отимачима....

Изнад свих наших друштвено политичких превирања потмуло се надвија нека невидљива сила која Бога не моли а може се именовати некаквом интернационалном надстраначком централом. Сетимо ли се деведесетих година, тачније 1997 године, већ прошлог века и изборног окршаја председничких кандидата Војислава Шешеља и Милана Милутиновића и отимачине победе победнику. Или још ближе, избору између Бориса Тадића и Томислава Николића 2007 пре ''пуцања'' радикала, осетићемо готово видно деловање ове невидљиве интернационалне силе. Није ли ово довољан доказ да се оваквим изборима ништа не може променити. Шта год ми гласали биће онако како су они горе одлучили. Неопходно нам је потребно да на свет око нас почнемо да гледамо вишедимензионалним  видом а не само у оној димензији коју нам партијски медији сервирају. Србија се на наше очи претвара у светску раскрсницу на којој владају правила света а не Србије.

Политичке партије функционишу на неколико нивоа који се могу поделити на унутарпартијски, међупартијски, надпартијски и изванпартијски.

Ако на овај начин поставимо дешавања у политичком животу Србије разјасниће нам се да је у оваквом односу политичких партија и Народа, Народ последњи ниво одлучивања и последња карика у ланцу исхране партијске и надпартијске елите, стадо оваца кланица.

Шта нам је чинити ако нас има у толиком броју који не желимо да изађемо на иборе знајући да ништа не можемо да променимо. Око кога можемо да се окупимо ми који не потражисмо себе у партијским телима. Које је то тело које нас може у себе примити а које није грабљиво партијско тело. Колико ја знам то је увек било и увек ће бити Христово тело, Црква Христова. Само Србска Православна Црква може да окупи нас Србе којима партијска тела крадуцкају животне радости и препуштају нас очају. Колико знам очајнике непронађене залутале у свету себи је призивао и око себе окупљао Син Божији Господ Исус Христос. Он нас зове, наше је  једино да чујемо Његов глас који ће нас призвати себи и још ће нам рећи где се Он у овом свету налази у првим редовима на партијским прославама, или у прогнаном владики Артемију. Кад ово основно будемо сазнала даље ће нам се све рећи само.

ХРИСТОС ИЛИ СУБОТА

Син Човечији је изнад суботе, каже Господ наш Исус Христос. Шта је то затворено суботом а није човек, можемо видети ако се осврнемо око себе. На сваки корак чућемо, морам ово, морам оно, очигледно је да се од некад слободних Срба претворисмо у јеврејско робље. Закон никога не може да васкрсне, а ми дозволисмо да нас обману и затворе у законску државу смрти. Пружисмо се у хоризонталу па с ње све беремо и добро и зло велике и мале, све за време и у времену. Заустависмо вертикалу, ништа нам више не силази одозго од Бога, Оца Светлости. Све нам постаде линеарно, укидосмо Крст затворивши се у вакуум. Господ подиже и обара, за многе од нас доле, и све оне изнад нас, више и не важи. Господ одмара док хоризонтала уместо Њега подиже и обара. Хоризонтална, земаљска мудрост разваљује Божији и ствара свет по својој мери. Бог је живот и животодавац и кад се свет затвори за његов утицај у свету се зацари смрт. Људски живот тад се креће од суботе до среде и Великог петка, од законског прогона до законског Распећа. Благодат Божија издиже изнад законске суботе али издигнути потпада под силу закона који брани чињење добра изван закона. У актуелном тренутку један део нашег народа делује по благодати позван да брани угрожене националне интересе. Једни, они на Косову и Метохији одазивају се позиву упућеном из вечности изласком на барикаде, други из других делова Србије, подизањем свога гласа и узбуњивањем дремљивог Србства. Свако на свој начин сарађује Богу. Други део народа затворен суботом, за плату служи закону не бавећи се суштином. Два морања једно против другог, Србин на Србина, један за Бога и Светог Саву, други за паре и Европску Унију. Подељени у два непомирљива табора чекамо разрешење.

Седамдесет година наш народ животари затворен у оквире законске суботе. Пре тога двадесетак, и тако све уназад кроз историју. Једино смо у изнуђеним, ослободилачким ратовима успевали да успоставимо реалну, по Христу благодатно устројену владарску хијерархију и солидарну народну заједницу. У ратним околностима хоризонтална светско-људска хијерархија невољно је уступала место вертикалној Богочовечанској хијерархији. Најбољи су то постајали по сили Божијој а не по указу земаљских закона, способност се доказивала делом а не додељеном привилегијом. Последњи који је доживео преображај од комунистичког официра у Србског Генерала био је Ратко Младић, што му је и највећа кривица.

Ми Православни народи остасмо чувари Божије благодати и због тога сметња свима отпалима од благодати. Није ни чудо што нам ти отпадници пројектују и мирове и ратове помно пазећи да не преступимо границе у које нас обманом сабијају. Шта све не раде не би ли нас удаљили од Божије благодати. Убеђују нас да смо мали и слаби а ми заборависмо да сила у слабости налази испуњење. Поверовасмо у њихове неискрене приче изневеривши Истиниту Реч Божију. Испланирају нам неки мир гори од сваког рата којим они управљају преко својих намештеника из наше средине. У том њиховом миру напредује се људским манама уместо врлинама док се врлине прогоне силом закона. Неискрен мир избацује талог на површину а врлину притиска на дно. У оваквом миру уместо истинског живота имамо његову симулацију. Уместо да непоколебиво ступамо за Христом немајући где да ослонимо главу, ми побегосмо у сигурност законске суботе. Тамо где се уместо Христове љубави зацари законска субота она се лако преметне у безакону. Неприметно постајемо Божији непријатељи и њихове слуге. Хлеб нам више не зависи од Оца небеског него од временског господара суботе а он се намеће сакривен подметнутом, заплашеном и обманутом већином.

Из ропства се излази или Духовним или физичким ратом. Да смо водили добар Духовни рат не бисмо пали у ропство. Да смо остали верни праведном миротворству не бисмо заслужили мач Божији. Уплашени од суда људског остависмо закон Божији и подпадосмо под Суд Божији. Из овог стања палости само нас рат може спасити. И све указује да нам он и незван долази. Још се иза брда ваља за природне очи невидљив али изоштреном шестом чулу видан. То је нужно зло Суда Божијег за ослобођење од слободном вољом прихваћеног из руке кушача понуђеног зла.

Шта нам је чинити у данима пред нама, питање је на које имамо давно дат одговор, он гласи, покајање или пропаст. Покајање за грешна дела према Богу и човеку, повратак на Богочовечански Пут праведности и смирено предавање Божијој вољи. Увек кад се лицемерјем фарисеја зацарила субота, дух трговачки простом већином господарио над Духом Истине, Господ Христос је подизао војску својих изабраника да врате отету слободу. Данас кад нам отимају наше Косово и Метохију институције од националног значаја ћуте, нека их нека ћуте ти значајни, нека чувају своја значајна места у свету, то им је једино и остало. Бог из обичног верног народа бира друге и надахњује их Духом Србских Ослободиоца да старо у вакууму изјаловљено помере и поставе ново благодатно и Богоугодно.

МИЛОСРДНА АНГЕЛА

После Милосрдног Анђела огласи се и Милосрдна Ангела у намери да нам удели милост у континуитету.

Решила да нам откључа врата балканске тамнице и пропусти у спољашњим сјајем обасјану Европу. Неопходно нам је једино да преумимо и у преумљењу признамо нову реалност која гласи Косово је шиптарско.

Реално, Косово не би било ни шиптарско ни наше и једни и други боравили бисмо на њему на доживотном привременом раду а истинско газдовање над њим вршила би светска влада преко газдарице Европске Уније Милосрдне Ангеле.

Спорно питање између Србије и виртуелне ''државе Косово'' било би многима тако привлачно место капоа из редова домаћих намештеника Евроатлантске Уније..

Косово је двоструки кључ, безалтернативне Евроатлантске Уније који ће ова прогутати пре но што у њу и закорачимо, и Царства Небеског за које се определише наши честити преци а које данас код многих Срба изгуби некадашњу цену.

Позоришна представа, спољних и унутрашњих пријатеља и непријатеља, улази у последњи чин. Алтернативе нема, гроб или роб, мало лепше увијено и упаковано него пре седамдесет година. Све говори да нам се црно и писаше и пише али није баш свима и баш за све тако црно.

Уласком у Европску Унију остварили бисмо значајан економски развој, због ког се наш председник толико злопати и седи сатирући себе од бриге. Евро би брзо и лако залечио наше националне ране а заустављени живот би потеко силином зајажене реке по пробијању јаза.

Оно, најнеопходније за пословично вредну и радну Европу имамо, богате газде и јефтину радну снагу и то уз несебичну помоћ немачке марке.

Пре неких четрдесетак година док су се Немци довикивали преко зида истока и запада, а у нашим србским селима још живело сећање на други светски рат почесмо и ми да се делимо на исток и запад. Један део сеоских Срба, користио је из другог светског рата заостале, немачке шлемове као замене ноћних посуда за малу нужду, док је други део Срба одлазио у Немачку, да богатим Немцима празни и испира модерне ноћне посуде од порцулана.

Миц по миц, марка неприметно поче да се увлачи у наше животе, навадисмо се на њу, постаде главно платежно средство виших слојева и темељ модерног идентитета. Зашушташе србске сламарице немачком шушком и шушташе све до оних дана великог кречења и притешњивања домовине свих Срба. Упоредо са притешњивањем домовине смањивасмо се и ми Срби у Лилипутанце, док са нашег корена израстаху европски џинови силом оних истих сламарица. Подстакнуте највећом хиперинфлацијом у светској историји, немачке марке у србским сламарицама решише да промене власнике и почеше да прелазе из руку неспособних и неуспешних у руке способних и успешних, све спонтано уз минималну асистенцију домаће и светске политике

Заборавност нам увек беше и остаде највећи непријатељ. Заборависмо ко смо, где смо и због чега смо. Заборависмо да смо народ Господа Исуса Христа и Светог Саве, непобедиви у рату, на будној стражи, због чега нас непријатељ мораше успављивати миром. Како с нама тако и с нашом Православном словенском браћом. И комунизам и фашизам изуми су истог сатанизма у непрекидном рату против Православља. Сви ратови против нас ма колико били бездушни нису нас уништили, јер је с нама Бог. Ратови су нам долазили као хир моћних и обесних, дочекивали смо их као нужно зло којим смо се чистили од зла у себи. Непријатељ Божији и народа Божијег, није могао да нас победи у рату, задавао нам је тешке ране и поломе, које је Бог изокретао у исцељујуће лекове за наш народни организам и духовно утврђење у Православној вери. Престанком рата, вољом савезника наших власти, доспевали смо у нову тамницу у којој смо се кретали у наметнутим нам оквирима. Наш национални развој био је строго контролисан, умови обасјани Божијом истином бездушно изгоњени из наше средине и препуштани у службу нашег непријатеља. Сви програми којима смо се залуђивали дело су неискрене замисли непријатеља. Сви програми и све реформе образовња, културе, индустрије, банкарства, науке и уметности били су диктати глобалне моћи...

Ових дана, пред нас Србе се поново поставља питање на које смо више пута у историји давали тачан одговор: коме ћемо се приволети царству. Царству Истине коме се приволеше наши стари једном заувек и трасираше нам вечни пут, или царству лажи, тренутне добити  кроз доживотно робовање капиталу за вечну срамоту. Одлука је на нама самима а не на онима који нас срамно и подло испоручују овом другом, човеком пројектованом ропству капитала. Нека су они своје душе продали за телесни ужитак, то је њихова слободна одлука. Наше је право да и ми слободно одлучимо коме ћемо се приволети душом и телом.

Блажени миротворци јер ће се они синови Божији назвати каже Господ наш. Миротворци нити желе нити отимају туђе. Прекрстити оружаном, разбојничком, пљачком отимање државне територије у демократски, миротворачки процес, могу само људи и народи запоседнути злим демонима.

Блажени су прогнани ради праведности јер је њихово Царство Небеско. Србија је по броју прогнаних са својих вековних огњишта на високом првом месту у свету и то на Правди Божијој.

Блажени сте, ако вас омрзну и успрогоне говорећи на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради. Светска седма сила палих демона у срамној плаћеничкој служби иконе звери сатанизује нас кроз векове и деценије до данашњег и сутрашњег дана само са једним разлогом, да овлада нашим слободним душама. Браћо Срби одлука је на на нама.

.

Удружење Родољубивих и Богољубивих Срба – ''СветоСавскаСрбија'' Проглас Народу Србије, Политичким Партијама и Патриотским удружењима:

Удружење Родољубивих и Богољубивих Срба – ''СветоСавскаСрбија''

Проглас Народу Србије, Политичким Партијама и Патриотским удружењима:

По речи богомудрог Првопрестоника Србског Светога Саве Срби су народ Христов. Ове речи се односе на оне Србе који су кренули стопама свога Првопрестоника Путем Истине и Живота и на том Светом Путу преобразили себе из природних створења у Духовна Бића.

До краја света и века ови Срби ће остати народ Христов и Савин а како овај Свети Завет могу одржати у ово богоотпадничко време могу се поучити живим примером своје верне браће на Косову, који

од насртаја светске, сатанске силе и домаћих уставогазитеља и безаконика,своју веру, кућу и државу бране барикадама.

Да  није изгубила себе у парламенту СветоСавскаСрбија се не би морала бранити на барикадама.

Морам појаснити, ово изгубила себе у парламенту, да не бих остао нејасан онима који имају дар јасног вида. Избори су место предавања народне слободне воље вољи изабраних народних представника у Народном Парламенту Републике Србије. У том истом парламенту народна воља постаје трећеразредна потиснута личном коришћу изабраног посланика, интересом партије којој припада и вољом владе предлагача закона које Народна Скупштина мора усагласити са важећим законима Европске Уније. У политичком животу Србије Европска Унија нашој Народној Скупштини дође као неко надређено тело, мајка која диктира начин и смер рада. Ово је у најкраћем пут којим се народна воља удаљава од народа и присаједињује вољи владара Е.У.

Верујемо да се народна воља мора вратити народу а то се може остварити само бојкотом избора. Сведоци смо да је већи део Косова изгубљен а да се северно Косово брани на барикадама. Сведоци смо да се парламентарним пресипањем из шупљег у празно изборна воља грађана прекраја изневеравањем и напуштањем од стране посланика странака које су их увеле у Скупштину кроз оснивање нових, које се халабуком лажљивих медија надувавају и промовишу у нове партијске снаге.

Зато позивамо сва родољубива удружења и све ''патриотске'' странке да се уједине у један СВЕНАРОДНИ ПОКРЕТ ЗА БОЈКОТ ИЗБОРА. На првом месту позивамо ''Српску Радикалну Странку'' да поврати украдене гласаче и да се поново омасови ставивши се на чело СВЕНАРОДНОГ ПОКРЕТА ЗА БОЈКОТ ИЗБОРА. На другом месту позивамо ''Демократску Странку Србије'' да свој салонски патриотизам изведе из Скупштине где је редовно прегласаван непатриотском већином. На крају позивамо све ''народне партије и покрете'' који нуде нови политички договор да се уместо предизборне кампање окрену БОЈКОТУ. Догорело је до ноката и зато ми ''СветоСавска Србија'' осећамо дужност да се обратимо родољубивим политичким партијама и удружењима грађана кратко и јасно Посланичке привилегије или судбина свог народа питање је које износимо пред савест сваког родољуба и политичара у Србији. Лаж посрнуле Европске Уније или народно уједињење у очувању проверених националних вредности. Опстанак или нестанак питање је пред Народом и Богом од кога нико више нема право да окреће главу.

Сви лични и партијски интереси морају да се замрзну пред очувањем урушеног националног интереса. Позивамо опозицију, ако је има,  да на делу докаже да јесте опозиција тако што ће се одрећи посланичких привилегија за опште добро целог народа. Наопаким вредностима служе само људи наопаког ума зато позивамо све који се нису одрекли Христове Истине и Завета Светог Саве да се окупе под Србски барјак.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Кад се људском вољом Бог над боговима удаљи од послова овога света, бог овога света заузима Његово упражњено место.Тад се догађа по речи Светог Апостола Павла ''бог овога света заслепио им је очи , они мисле само на земаљско''. У таква времена телесни човек потискује духовног, закон Божији пада под мучким ударцима безакоња светског лажног бога. Селективним примењивањем земаљског права потискује се закон Божији. Они који су под обавезом да изврше опште законске обавезе земаљског права отпађују се силом Закона од Закона Божијег. Они који су тајним каналима изузети из општих законских обавеза јесу безаконици који свесно служе Тајни Безакоња. У оваквим друштвима се уместо љубави зацарује мржња, уместо истине лаж, уместо правде неправда, уместо благослова проклетство. Држава постаје идол, лажни бог, ексклузивни власник дрвета живота у лажном земаљском рају од кога зависе основне животне потребе, храна и одело, она омогућава земаљску срећу, безбрижност и сигурност свима који пристају да беспоговорно служе њеној непогрешивости. Овако стечена безбрижност повлачи са собом и безбрижност по питању Царства Небеског и спасења душе, егзистенцијално збринут човек се лако опусти и препусти доколици уместо службе Богу и својој бесмртној души. Збринут, предаје се телесним задовољствима а душа неприметно постаје улог светској безбрижности. Ко није са нама тај је против нас, ко није против нас тај је за нас држава ексклузивни монополист силе тумачи ове Божије речи како се њој прохте и постаје ВЕЛИКИ ИНКВИЗИТОР који гони на маргине живота у непостојање противнике своје непогрешивости. Нико не може служити двојици господара Богу над боговима и богу земаљском ВЕЛИКОМ ИНКВИЗИТОРУ. Бог над боговима даје Царство Небеско, бог земаљски земаљско. Ово је пало друштво, палог човека у палом свету. Са ове стране пролазне људске егзистенције не може се ни остварити друштво праведних светаца Божијих и повратак у Рај из њега изгнаних. Али и поред извесности да је Рај благословених на земљи онемогућен падом нашег праоца Адама то нам не даје право да будемо сарадници и учесници у стварању раја проклетих, у коме ће се башкарити грешном природом поробљена људска створења. Напротив свим силама истине, морамо се борити за благослов против проклетства. Зато позивамо све Духовне Србе на ОРГАНИЗОВАНИ БОЈКОТ ИЗБОРА а свим неверним Томама речима Светог Апостола Павла сведочимо да нико не може да служи два господара и да сваки који служи државном идолу и ВЕЛИКОМ ИНКВИЗИТОРУ неће наследити Царство Божије.

''Ако ли вас Дух води нисте под законом. А плотска дела су позната, то су: блуд, нечистота, распојасаност, идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађа, пакост, срдња, сплетке, раздори, СТРАНКЕ, зависти, пијанке, пировања и овима слична, за која вам унапред говорим, као што раније рекох, да они који тако шта чине неће наследити Царства Божијег.'' Држава је земаљско-законски идол који обећава лажни рај природном земаљском човеку и овом идолу је потребна благодатна опозиција преображених духовних људи.

На крају поздрављамо сву браћу СветоСавце и сестре СветоСавке које нису обманули политичари странчари, ни заробила филозофија обучена у мантије.

За ''СветоСавскуСрбију''

Рајица Марковић

СветоСавскаСрбија о изборној превари

Бојкот

Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Србија, Друштво    Аутор: novinar    115 пута прочитано    Датум: 3.11.2011    Одштампај

БОЈКОТ ИЗБОРА У СРБИЈИ?!

Власт се не руши на изборима, ко не верује нека пита Гадафија и Садама Хусеина. Њих је народ бирао деценијама и
Рајица Марковић, 02.11.2011
+++
бирао би их и даље да се није умешало светско зло. Светско зло поставља и смењује власти, што је нарочито видно од почетка револуције која непрестано тече и све више удаљава Бога од послова овога света.
Светско зло укорењено је у личном злу, светско богоотпадништво у личном богоотпадништву удруженом у светском злу. Светска а наша држава Србија производ је коалиције нашег личног и националног зла и богоотпадништва и светског зла.
Ко и даље верује у могућност постојања добре власти нека на пролеће изађе на изборе и нека је бира. Ко верује у неопходност добре и јаке народне опозиције позивам га да бојкотује изборе и постане народна опозиција ненародној власти. И власт и “опозиција“ које последњих двадесет година харају Србијом дувају у исту тикву. Ко ово досад није схватио њему је узалудно причати. Учинак власти видљив је голим оком. Већина је штит срамоте и штит власти а највише је она сама погођена наопаким учинком власти. У Србији је под оваквом влашћу све у процесу изумирања. Изумиру и села и градови и фабрике и њиве и људи и стока. Тешка казна надвила се над Србијом, суд Божији за лакоумна наша дела..
Шта добијамо изласком на изборе а шта бојкотом. Изласком на изборе, слободном вољом, власт над својим животима, личном и националном судбином препуштамо у руке других, питање је колико слободних људи. Наредне четири године они се заклањају иза наше слободно изражене изборне воље и раде на своју личну корист а на нашу личну и националну штету. Ми бирачи немамо никакав механизам контроле наших изабраних заступника који нас своје бираче игноришу као нижу врсту. Ми које још Свети Сава научи да имамо само једног заступника пред Богом и људима, Богочовека Господа Исуса Христа, одричемо се његовог заступништва и сваке четврте године бирамо наше народне заступнике.
Погледамо ли како функционише Парламент Народне Скупштине Републике Србије видећемо да се у њему посланици пред камерама јавно гложе, док у тајности уредно извршавају налоге Европске Уније. Европска Унија издиктира нашем законодавном телу сет закона који се мора изгласати и парламент се претвори у гласачку машину која изврши налог, нормално уз сценско, за и против, изражено кроз писмену написану али неискрену дискусију. Празник за уши који се увек заврши на народну штету.
По диктираним и изгласаним законима поделили смо се на робовласнике и робове, робови ће по новом диктату ЕУ радити три године на пробном раду код робовласника који их после тога може одбацити као лоше раднике. За остваривање прва на пензију радни стаж ће се увећавати, тако да ће пензију дочекати само они жилавији, дуговечни. У исто време уласком у политички живот политичари заснивају доживотни радни стаж и повластице господара. Уместо повећане одговорности због одлучивања о судбини народа политичким имунитетом политичари се изузимају од законске одговорности. Ово је пут рушења националне власти и успостављања наднационалне бизнис елите. Који је тај домаћин који ће бити изузет од одговорности за лоше стање у својој породици и још законом заштићен због лошег вођења домаћинства, само онај који је за своје домаћинство већ узео капару од купца који и пише закон о изузећу.
При оваквим политичким правилима ништа чудно што политичари крше Устав и спроводе тајно одцепљење најсветијег дела државне територије Србије.
Србији није потребна лажљива власт већ истинска опозиција. Истинску опозицију може створити само један широк, народни покрет, покрет за бојкот избора. Само овај покрет остаће веран народу и истинска опозиција однародованој власти. Сваки други народни покрет који се лати власти од власти ће се заразити однародовњачком епидемијом. Нема народа на власти нити ће га икад бити народ је слуга Божији а владари овога света распели су и још распињу Господа Славе. Као народ крштен не смемо им бити саучесници.
Друштво се дубоко поделило и свакога дана све више се продубљује подела на њих и нас. Они су направили јаз између њих и нас, њих које ми сваке четврте године обоготворавамо дајући им власт над собом и над свим нашим добрима за које неретко бацају коцку коме ће шта припасти.
Ако смо Православни Хришћани и ако нас је заиста Христос ослободио за слободу, наше Царство није од овога света и наша је дужност да овоме свету и свим његовим владарима који крше Закон Божији будемо бескомпромисна опозиција. Очигледно је да власт која влада Србијом крши Закон Божији и да ће и убудуће то исто чинити спровођењем налога светске бизнис владе, независно од тога ко ће фигурирати на власти. Ми знамо ко је владар овога света и да он предаје власт ономе који му се поклони на гори кушања, не дозволимо му да ту предају власти спроводи преко нас. Изласком на изборе и стављајући свој потпис у бирачки списак ми се одричемо власти Христове и власт над собом предајемо владару овога света и његовим намесницима. Изабраће се они међу собом и без нас, ми смо им једино потребни као кулисе, зато не треба бринути да ћемо остати без власти. Ми смо ту једино да легализујемо њихову превару, зато уместо да у њој учествујемо организујмо се у бојкот око кога се може формирати здраво, народно, опозиционо језгро Православних и Правоверних које ће са дистанце контролисати рад власти. Што јачи будемо били то ће се смањивати могућност злоупотребе власти, па ма ко на власти био. Учинимо ово док још имамо законско право на бојкот.
Неће дуго проћи а у Народној Скупштини ће, по диктату Европске Уније, доћи на ред за изгласавање и нов изборни закон, по коме ћемо бити обавезни да извршимо законску обавезу избора својих политичких представника.

Рајица Марковић

О националној ситуацији

Рајица Марковић: ОПСТАНАК ИЛИ НЕСТАНАК

28.10. 2011 Српски културни клуб

• 22Share
• 
  

• Share22
• 
  
• 
  

Национална ситуација у којој се налазимо доспела је у ћорсокак из кога нам нема лаког излаза. Док нам отимају државну територију, сузавцем и мецима растерују косметске Србе са својих прагова, они који на политичкој позорници глуматају државнике баве се пречим пословима прикључивању ЕУнији. Прогнозе о неминовном краху евра и саме Ервопске Уније као да до ових политичких нојева и не допиру. Нормално кад су од политичког живота једино научили да обилазе амбасаде у походу по своје мишљење. На пролеће нас чекају најављени избори на којима ћемо изабрати ”своје народне” представнике. Ово је тај ћорсокак из кога треба неповређен изаћи прескачући поломљене тарабе и казаматске зидове.
Пред србски народ се поставља питање свих питања, како успоставити власт која ће истински бити на корист народа. Како премостити јаз ископан ненародним властима између властодржаца и народа, и власт и народ поново саставити у једну искрену,нераскидиву целину. Шта нам ваља чинити да у политички живот Србије повратимо изгубљени смисао а тиме и у свакодневни живот свих нас Срба. Очигледно је да је у Србији Устав мртво слово на папиру које никога од политичара не обавезује. Очигледно је да закон у Србији има миљенике које мази и немилоснике које гази. Имунитетлије србске, нити се Бога боје, нити се људи стиде, заштићени, опијени влашћу. Како ограничити ову игру без граница ником одговорних политичара. Како им стати на крај ако су тачно проценили и паметне и глупе и јефтине и скупе и нешто купили а нешто заплашили. Сва та булумента која се бави расипањем наших добара од државних, преко приватних, до самих наших живота, није ништа друго до један безначајан скуп плахих и лакомих. Њихова снага лажно се манифестује у њиховом броју док су по реалној вредности бескорисна маса медиокритета. Неслободни у политичком одлучивању, безидејни по питању националног интереса, ови паразити на грбачи србског народа задовољавају се пролазним земаљским преслачцима и згртањем непотребних пара.
Ово је данас јасно многим Србима, али, нажалост, многи уместо да траже излаз из овог тунела, гледају како да у њему себично производе шампињоне. Догорева до ноката, нико више нема право да ћути, свако је дужан да се укључи у изналажењу пута за излазак из бесмисла који нас је узаптио. Пред нама су два пута, опстанка или нестанка, утапања у глобализму, потпуни губитак идентитета и животарење сведено на зујање обезглављене мушице и онај други пут свој на своме, чисте савести пред прецима и потомцима. Ово би била дијагноза оболелог србског друштва коју могу жмурећи да одреде многи ”лекари” али треба изнаћи ицељујући лек.
Претворисмо се у дрво које не даје добар род, примаче нам се секира до корена, или ћемо се вратити добром корену који нас носи, или ћемо бити одсечени. Нашем друштву неопходно је потребна унутарња промена духа. Ова промена могућа је искреним повратком вери у Бога и изгубљеном међубратском поверењу.
Срби на Косову вапију за помоћи политичком руковоству Србије, оно затискује уши, прича своје напамет набубане приче о путу без алтернативе. Пред нама је питање, како прочачкати уши онима који их затискују, које смо бирали да нас заступају пред светом.
У раван богова издигнути избором на функцију, узурпираше поверене мандате претворивши их у додворавање светским владарима и гажење сопствених бирача у замену за несметано лично богаћење.
Обмањују нас без креативности, светским владарима подређене личне иницијативе и одговорности, изгубише осећај за интересе бирача и националне интересе. Како, њих, самомњењем заробљене, суочити са чињеницом да свет не постоји ради њиховог себичног добра и да они нису једино добро света. Како у оваквима пробудити савест и у њихове душе удахнути дух живота. Како са мртве тачке покренути заустављени ток живота, тачке на којој га ови пронађени у друштвено корисној лажи у непомаку задржавају.

Како друштвено корисну лаж заменити друштвено и национално корисном истином и уместо људских мана у пословима друштва и државе ангажовати људске врлине. Како победити злодухе времена пуштене из светских сатанских лабораторија да руше Божији лик у човеку. Можда је бесмислено покушавати мењати оне на власти помрачене лакомством, њихове савести су жигосане и они свесно греше, зато се треба окренути народу који греши по слабости воље и незнању. Увек кад је човек и народ одбацивао универзални закон у коме су заувек дати одговори на сва питања живота, западао је у ћорсокак временом постваљених, нерешивих питања. Из оваквих ступица није се увек излазило мирним путем, историја нас учи да су се промене владајућих почесто дешавале на пречац одсецањем трулих грана под туторством туђинских интереса.
Свет је данас много сигурније место за владајуће слојеве друштва, светски елитистички клан чврсто држи све конце у својим рукама, марионете су засад безбедне. Запитајмо се за које време ће то тако остати. Кад једна репертоарска представа изгуби снагу да привуче и одржи будну пажњу публике неопходна је промена а то се управо догађа са светском представом.
Пољуљани стожер европског уједињења евро незаустављиво се руши у прашину. Ускоро ће цела Европа бити принуђена да се упути повратним путем до себе и до сопствених националних вредности изгубљених у процесу уједињења Европе. Наша владајућа гарнитура ће тада остати без спољних савезника са наопаком политиком, и многим злоупотребама произведеним унутрашњим непријатељем, сопственим народом који је немилосрдно злостављала зарад интереса спољних савезника. Ово је неминован и незаобилазан расплет трагедије која потапа цео европски континент. Сви ће бити заузети водом у свом броду тако да неће имати времена да се баве туђим пацовима.
Свака сила за време бива, силни се заборавили и запливали у народној крви, без намере да изађу. Да су читали јеванђељску причу о сналажљивом управитељу не би се овако огрешили о свој народ. Уљуљкала их власт, занеше се у том лажном рају па се овековечише у свом обманутом уму, заборавише да су и они смртни у времену.

Ми који смо народ, не располажемо силом закона, ни рестриктивним апаратом. Народ има само једног пријатеља Бога, и осим себе ништа не може да промени ма колико нам причали о променама. Зато почнимо да мењамо себе, тако што нећемо пристати да на изборима бирамо и мењамо њих који се повијају онако како ветар дува а увек остају исти, непроменљива, неодговорна, власт која ради против нас, свог народа. Ова уставорушитељска владајућа клика нема праву опозицију и право је време да је добије у лику свог народа о чији се глас оглушује и гура га под тепих. Потребно је ставити тачку на овај вишепартијски једнопартизам који једнодушно ради на штету народа и државе. То се може постићи бојкотом предстојећих избора и непрестаном грађанском непослушношћу према узурпаторима власти. Наша власт није наша, наше институције нису наше, све је против нас. Све је у овој земљи девалвирано, урушено и обезвређено.
Потребно је много труда, одрицања и добре воље да се из србске реке живота макне вишедеценијски нанос успостављен преко два лажна сведока и да заустављени живот изнова потече. Заувек треба оставити за нама време у коме су се стицале привилегије и постајало паметним на основу изјаве два лажна сведока. Пред нама је време делања, у времену које нас престиже човеку једино дело мора постати препорука за прве редове друштва а не припадност политичкој партији. Србију распињу партијско породична стабла која за себе узурпираше ексклузивно право на прве редове живота. Сви ови, оно Богом дано право да свако има својих пет минута, искористише по више пута, док га народној већини ускратише. Тражише се међу неуспешним глумцима и певачима док се не пронађоше у ”успешним” новинарима.
Много тога у својим животима примили смо у наслеђе, ми смо збир енергија својих предака која вапи да се оствари. Много је неизмирених дугова између наших потенцијала и наших живота. Наша хтења, ако смо искрени према себи, не смеју превазилазити наше потенцијале. Али на жалост једних и на радост других, време искрености остало је далеко за нама. Могућности се пред једнима отварају, пред другима затварају неким невидљивим силама. Једни се кроз живот возикају, само за њих прокрченим, углачаним путевима, док се други веру и провлаче стрмим козијим стазама са многим препонама. Ово је опште место дуга и недуга који притиска крв кроз генерације. Како објаснити амбициознима да не могу узети оно што им није дато, кад они мисле да им мора бити дато све оно што пожеле. Једноставно, не дајмо им више своје животе на располагање. Бојкотујмо изборе због њихове обесмишљености. Уместо изласка на изборе захтевајмо формирање Владе Националног Спаса која би се позабавила горућим питањем, Србским Националним Опстанком.

Скретање са СветоСавског пута

Рајица Марковић: ДРЖАВА ИЛИ ПАРТИЈА

16.10. 2011 Српски културни клуб

• 77Share
• 
  

• Share77
• 
  
• 
  

Свакодневно по интернету читам текстове људи лаика, какав сам и сам, где се баве питањима Државе и државности. Постасмо мали државници и државотворци у наивној жељи да помогнемо себи и свом Србском роду. Толико смо наивни да не видимо да се наша Држава пред нашим очима претворила у Партију. И док ми пишемо о Државним губицима, Партија се опија Партијским добицима. Државу је створио народ за чувара општег добра и приватне својине сваког држављанина појединца. Човек је старији од Државе а не држава од човека. Држава је на нашим просторима уступила место Партији, Бог протеран шумским лажним Богом.
Све наше Партијом пројектоване путеве трасира Партијска полиција, невидљива, састављена од свих друштвених структура. Тајни полицајци Партијске полиције паралелно егзистирају у јавном животу на другим додељеним друштвеним улогама. Има их међу свим занимањима, од Епископа и Академика, до шибицара. Преко ових оданих службеника Партија има увид и врши апсолутну контролу свих структура друштва.
Док се узалудно бавимо питањима државности и суверенитета, дискутујемо о државним интересима око нас се руше национални интереси а остварују партијски. Док народ губи, док га пљачкају, остављају без запослења и средстава за живот, једино Партија добија. Док Косово дају Шиптарима, Држава и народ губе а партија добија. Што Држави и народу горе то Партији боље. Партија је обезбедила себе омасовивши се кроз више различитих, по суштини истих сестринских партија тако да уз примену закона о изборима може бесмртно да влада ако од свег народа на изборе изађе само шире Партијашко чланство. Ми који нисмо Партија, Партији више нисмо ни потребни зато може да нас расипа као плеву.
Транзиционе реформе су друго име за рушење једне виртуелне реалности и успостављање друге. Наше друштвено корисне лажи, од братства јединства до братоубиства, само су чинови и кулисе једне неискрене политичке представе која траје до последњег динара, марке, евра. Закулиса остаје тајна и за публику и за многе глумце. Глума је постала саставни део живота нашег народа. Естрада освојила многа срца, постали смо спортска нација доконих пивопија јелена и вајферта. Неко би се упитао, како је то могуће у време кад нам отимају државну територију и суверенитет. Све је могуће у свету побрканих лончића, кад звезде и шодер промене места а државу преотме Партија. Божија заповест не лажи, више не важи а правимо се да важи, ово се односи на оне који друштвени живот терају или воде а зову се владајућа Партија. Међу простим пуком још увек може да се нађе истина ако се добро устражи. На жалост више је заинтересованих трагача за коришћу, него за истином, који заврше у мрежама Партије. Тако нам ова наша непрекидна представа дотрајава од користи до користи.

Кроз друштвене поремећаје стижемо у реформе које су промена друштвених вредносних норми и стварање нове реалности за потребе новог, долазећег тренутка под руководством Партије. Границе нормале из године у годину постају све шире, тако многе некадашње општекужне друштвене поремећености данас постају нормала. Некад је у нашем народу постојала пословица која каже, човек се везује за реч а во за рогове. На срећу или несрећу вола, он још није доживео прогрес и још се везује за рогове док је човек Партијско друштвеним прогресом ослобођен испуњења задате речи. Во је дакле и даље остао во а човек се прогресом трансформисао у лажова. Релативна лаж која је тачка компромиса друштвеног живота, због захтева за све већим лагањем, из црне тачке прераста у црну рупу која гута људске душе и предаје их оцу лажи на вечни третман. За понеке који реформско кречење црног у бело немају слуха да прихвате као промену реалности, друштвени поремећаји се, заменом теза, зачас претворе у душевне поремећаје. Развезавши се свезе речи, Партијски кадрови лако се развезују и свеза савести, тако већина прописује норму и нормалу. Изван прописане норме зврји празнина непостојања. Само онај који је чврсто утемељен на стени која је Христос Господ може одолети навали бујица поремећаја друштвених вредности и не доживети пад у душевни поремећај, напротив уздиже се у више сфере духа.
Све реформе су систематско разграђивање грађевине сазидане на угаоном камену Господа Исуса Христа и успостављање Партије. Камен од угла који одбацише некадашњи зидари друштва, Партија књижевника и фарисеја, вечита је сметња настављачима владарске зидарије света.
Једна од заповести Божијих каже не кради, и стварно неки људи престаше да краду, не због своје побожности него због припадности Партији. Неколицина њих, којима крађа није грех него средство за испуњење себичних циљева, то, некад кривично дело за своје потребе прекрстише у способност. Способни не подлежу законском гоњењу док се лопови и даље кривично гоне. Неколицина способних, на нашу несрећу, припадала је оној групи људи друштвених зидара која се зове Партија и одлучује о нама који само спроводимо њене одлуке. Од тад Партија издаје својим верним члановима сертификате о способности и издиже их изнад мача закона.
Стицање друштвеног идентитета и сертификата о способности, повлачи са собом губитак личног идентитета и свакодневна је појава у овом нашем Партијашком друштву. Битност налазимо у себи или у друштву, како ко. Ни битност коју нађемо у себи, ни она коју добијемо од друштва не припада нама него дародавцу. Ако битност пронађемо у себи онда је њу ту оставио велики познавалац тајних одаја људске душе и срца Бог Отац. И заиста Он је у свако људско срце сакрио од своје битности и казао тражите и наћи ћете. Ако битност пронађемо изван нас у друштву, дародавац наше битности је Партија која управља свим друштвеним токовима. Свако од нас слободном вољом бира свој алтер-его Бога или Партију.
Наша етничка мајка Србија простором и временом омеђена и смањена у оквире Партије без дефинисаних Државних граница, нуди нам своју љубав и битност као и Отац Небески своју. Мајка, док је била верна Оцу, била је чедна и неподељена према свој деци, једнака према свима у љубави, и једнакост у љубави добијала од Оца Небеског. Чедност је врлина вере као и све остале врлине и састоји се од низа других врлина. Чедна мајка чедна јој и деца. У случају кад мајка испољи неверност према Оцу изгуби се чедност а на њено се место зацари разврат. Уместо чедне мајке о деци се брине мајка Партија која је изневерила вечног мужа. Деца се поделе између Оца и мајке, једни више воле Оца други мајку, како деца тако и мајка. Једни остају синови, други постају пасторци а неке одбаци као странце.

У свету ограничених добара човек је човеку конкуренција. Тако каже увек ангажована Партијска наука, тако каже и капитал који премешта и горе и аксиоме у служби Партије. Мрзост опустошења пустоши људске душе. Србија се растаче у тишини, многи гласноговорници ћуте. Неупућени се питају шта је са Академијом Наука и Уметности шта је са Удружењем Књижевника Србије, питају се гласно а ови к’о и сви мудраци овога света мудро ћуте. Шта је Академија и У.К.С. ако не два тела једне владајуће Партије. У Ове институције од националног значаја не улази се значајем дела него молбом за пријем, к’о у сваку политичку Партију. Преко удружења остварују се Уставна права, а у њих се мора учланити као у сваку партију. Ко се не учлани губи сва Уставна права мада у Уставу пише другачије.
Све институције и сва радна и извршна тела у Србији постоје, да би пред збланутим народом обезбеђивали алиби Партији која растаче Србију и Србадију за рачун интернационалне Партије. Сви звучни савети мудраца, само су сабрања лукавих пајаца који су уновчили свој страх од слободе и ропски служе Партији.
Фалсификовање стварности спроводи се под окриљем Партије, окретањем главе од истине и пристајањем за лажи које најамници Партријашке лажи сервирају уместо истине. Срозани са достојанства слободних синова Божијих на свезано робље у Партијском власништву, многи примише жиг на своју савест. Партија владајућих раздељена у неколико наводно разних партија у ствари је једна и иста, Партија оних који неће да служе него да владају, да живе од туђег а не од свог рада. Истински рад је потиснут институционализованим нерадом за који се многе жигосане савести јагме и додворавају Партијашима на власти. Наша Држава одавно није производна него финансирана Партијашким банкама М.М.Ф. зато се у њој не плаћа рад него нерад и ропска послушност Партији. Зато смо поробљени банкарским каматама које ће нам отети и државну својину и приватно власништво. За то време људи се забављају. Спортске, уметничке, културне, естрадне и друге секције под Партијском управом изазивају хистерију код оних Партијом распетих..
Жене Језавеље постадоше пророчице материјалистичке вере Партијашког матријархата. Материја односи победу над Хетеријом.
Али није све тако црно све је ово добри Бог допустио. Нужда закон мења како рекоше прави препартијски Срби и ево долази време нужне одбране пошто се закон Партије у чије смо руке предали своју одбрану претворио у нашег тиранина. Трпим док ми трпило не пукне а онда по тиранину свим силама.

Тајна безакоња која се бори против Бога све више господари нашим животима

Рајица Марковић :РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ЛАИКА О ОСМОЈ ТАЈНИ

22.10. 2011 Српски културни клуб

• 29Share
• 
  

• Share29
• 
  
• 
  

По свом славном Васкрсењу Господ Исус Христос се јавља својим ученицима, надахњује их и шаље у свет да шире Јеванђељску истину свим народима света. Хришћанство је са истока отишло на све четири стране света, његово кретање на запад може се пратити кроз пут Апостола Павла у Рим. Хришћанство је своје унутарње односе успоставило кроз Седам Светих Тајни, али још у време Апостола, Свети Апостол Павле најављује и осму тајну-Тајну Безакоња.
У стопу пративши Хришћанство, за њим сејући јереси и осма тајна се проширила свим континентима света. Преварен осмом тајном, папа ствара раскол у Једној Светој Апостолској и Католичанској Цркви и дели је на источну и западну. Папизам се даљим расколом разделио у протестантизам, протестантизам у разне секте, да би све то данас звецкањем сребрњака почело да се сабира под осмотајински светски кров Вавилона Великог. Ово је била болест запада све док исток и сам није почео да се прелашћује осмом тајном. Световни живот неприметно је наметао захтеве за реформисањем црквеног живота а у Цркву се мало, по мало увлачио светски дух… Црква мајка и слушкиња народа све више се претварала у слушкињу владајуће олигархије а све мање народа који сачињава њено тело.

Шта крије у себи та осма тајна која се бори против Бога и света Божијег. Свет који је Сина Божијег осудио на смрт и распео, још од Адамовог пада животари на овој земљи безакоњем у сталном рату за земаљском влашћу. Због тога је Син Божији дошао на земљу да би човека ослободио робовања греху, ђаволу и смрти, да му обрати мисли од пролазног земаљског блага на непролазно вечно блаженство. Господ Исус Христос Син Божији руши сатанино царство греха и смрти и успоставља своје Царство Небеско и на земљи Свету Цркву Божију.
Господ Исус Христос говори Ја сам Пут, Истина и Живот, осма тајна је беспуће, лаж и смрт. Лицемерје живота који се делатно изврће у супротност од реченог. Свесна лаж која прича о Сину Божијем умилним речима док га у исто време распиње безбожним делима. Осма тајна је царство смрти у коме господару смрти робује робље смрти. Нико не може да служи двојици господара, свако себи самом бира господара живота или смрти. Господар смрти своје беспуће скрива широким булеваром смрти по коме светска већина хрли. На овом широком и светлошћу окупаном булевару не могу се очи нагледати и уста накусати светских уживања. Ово је пут светске славе и почасти , светских величина и гордости, пут исплаћених временом.
Човек је умно духовно биће које осећа и осећања претвара у мисли и дела као што некад неко рече, ”мислим дакле постојим”. Човек мисли и осећа од Бога и кроз Бога, прекидање емотивног тока затвара човека у небиће и непостојање. Човек се без емотивног и мисаоног дела своди на створа уподобљеног стоци која се коље, како каже псалам. Против овог животног и животоносног тока бори се осма тајна.
Светска институција силе, која Бога не моли, успела је да преваром одвоји човека од његовог ја. На тај начин га је обезглавила и подвластила себи. Кад говорим човек не мислим на човека по Богу него на онај већински зли спој покварених владара и обманутих бирача. Већина није целина али све одлуке у име свих нас покривене су наводном већинском вољом. Тај чин бирања другог да доноси одлуке у моје име одговара ономе који се одрекао свога имена и Божије воље. Живот се мучењем већине претворио у уживање мањине, ја не идем путем ни мањине ни већине јер припадам целини у Богу. Гоњен зато што нисам заинтересован да пређем у табор гонитеља трпљењем спасавам душу. Остало ми разграбише и поделише међу собом, нека их нека бацају коцку међу собом ко ће више да зграби.
Ја сам у свом животу одговорно лице пред Богом за све своје одлуке и дела и ту одговорност немам право да препуштам другом. Одговоран, за себе и за све што сам од Бога дародавца свих добрих и светих дарова добио. Да бих одговорности пред Богом могао да одговорим благоразумно,потребно је да сам упућен у живот у Христовом духу. Живот у Христовом Духу Истине, Вере и Љубави од првог дана живота мора да буде посејан у дечије срце, да током живота расте и доноси род достојан Хришћанина. Због безакоња многих охладнеће љубав многих. Да се вратим безакоњу тој хладњачи љубави.
Љубав је највиши ступањ вере на који се стиже кроз велике муке, трпљења и страдања. Љубав је добра, љубав не завиди, љубав се не надима, не хвали се, не понаша се непристојно, не тражи своје, не урачунава зло, она све сноси, све трпи, све верује, свему се нада и све воли, чак и непријатеље.

Човек и жена без љубави и цвет без мириса, производи су светске стаклене баште. Претворен у стаклену башту свет све више и више производи цветове без мириса. Цветови без мириса покрећу се светом без укуса промашујући праве и погађајући вешто промењене мете. Бракови, камени темељци породица у времену постали су прве куће трговачке. Из бракова без љубави рађају се деца гнева и мрзости. Мало љубави мало и материнске бриге, хладна срца супружника не могу дати добар род. Хладно срце мајчино, материнску брижност олако преобрати у бриго моја пређи на другога. Институције управљача наших живота, настављају свој део посла у хладњачи љубави. Брижно преузимају родитељске бриге на себе. Уместо да дете расте поред родитеља, упија у себе топле зраке њихове љубави, њега чувају неке тете којима ионако мала плата касни више од месец дана. Уместо да је само, или са браћом и сестрама поред своје мајке, љубимче ако је најмлађе, вољено и пажено и од браће и сестара, оно дели тету васпитачицу са још двадесеторо другарица и другара. При свом првом додиру са светом, дете осети хладноћу те институционалне хладњаче љубави. То је почетак будућих гневних садиста који хладна срца извршавају наређења по слову закона, који у поређењу са законом Божијим лако скрене у безакоње. Топло и љубеће људско срце умно духовног човека у коме је жива савест, не може да буде слепи извршитељ налога.

Ово је само један делић осме Тајне Безакоња која зауставља и убрзава време у времену и стешњује простор простору. Свему има време и начин каже проповедник, а мудар беше проповедник, данас нема времена до трчања и начина до робовања. Ил сам ранио ил каснио углавном никад не стиг’о на време, може да буде химна савременог човека, зато и Бог одговара снегом и врућином кад му време није. Нико на свом месту у свету побрканих лончића, најгоре свиње под кровом стаклене баште једу најлепше диње без сласти и укуса.
Осма Тајна Безакоња свим силама света, овог земног и оног подземног, покушава да заустави животни ток, одвоји човека од Бога и преда га вечној смрти усађујући у њега током целог живота пелцер безбожја. Свуда око нас осећамо задах жабокречине и труљења заустављеног живота. Многи се нађоше тамо где их ђаво посади а само најређи где их Бог посеја.
Господ нам је донео ослобођење од света, Своју силу за победу над светом, дао нам Свој Дух Свети да на земљи слободно вршимо Његову Свету вољу а ми данас на сваком кораку чујемо морам имам децу. Плаћеници међународне издаје Бога и народа, заклањају се децом уместо да признају да су плахи и лакоми и да се покају пред Богом и народом. Шта ће причати кад их пројектовани, лажни светски банкрот остави као многе друге искоришћене и одбачене плаћенике без хлеба. Језгро оних који су са нечастивим на ти се смањује док се број њихових жртава увећава.
Ако погледамо шта се то у наше дане ваља са трулог запада у правцу истока, видећемо да Америка која се опијала крвљу свих народа, осећа у својој утроби кување народног незадовољства као порођајне болове из којих би да је спонтано могла да се роди истина али уз помоћ многих бабица родиће се још већа лаж антихрист.
Сви облици друштвених устројстава су опробани изјаловљени и одбачени. Пред нама је последње велико рушење и подизање последњег тоталитарног царства тираније антихриста. Овом царству робова, бесмисла и неукуса потребан је алиби по питању вере која осмим васељенским сабором треба затворити осму тајну. Овде је крај немогуће мисије за све вукове у јагњећој кожи, над њима се заклапају зинула уста адова а Црква Христова неповређена дочекује са неба Победиоца . ”Изађи народе мој из Вавилона Великог”, пронађи Христа у срцу и у срцу свога ближњег и Он ће вас водити до Свепобедне Цркве и победе.

СветоСавски Пут Изнад истока и запада

Учитавање...

четвртак, 06. октобар 2011.

ИЗНАД ИСТОКА И ЗАПАДА

РАЈИЦА МАРКОВИЋ: ИЗНАД ИСТОКА И ЗАПАДА

08.10. 2011 Српски културни клуб

• 34Share
• 
  

• Share34
• 
  
• 
  

Свака птица своме, јату свака овчица своме стаду, неко за Пастиром а неко за најамницима, тако било, тако јесте и тако ће бити док је Бога и човека. Крчка се и превире на овим нашим богомданим просторима, хладе се старе идеје, крчкају се нове, деле нас пословично већ добро раздељене Србе, како то неки воле да кажу, на две Србије. Две Србије, по њиховој подели, нису подељене онако како би та подела одсликавала реално стање ствари него, онако, како ветар дува. Поделили су је по тренутно важећим светским аршинима, не по вечитим Божијим. Да су је поделили Божијим аршином, ни по бабу ни по стричевима, Србија би била подељена на рај проклетих и пакао благословених, зато су је другом мером премерили и поделили. Две Србије подељене њиховим аршинима могу се назвати Србија ЛГБ и Србија КГБ, два пута кроз две ”крајности” за две Србије између којих ничега нема. А има, између та два широка пута води све ужи средњи Пут кроз векове доказан по којему ступа Србија СРБ своја и Божија и ничија више.
Она им изгледа небитна, дође им као некаква колатерална штета, пшеница која се између ова два светска воденична камена меље у брашно. Богу Слава и Хвала који увек даје да постоји и Србија СРБ којој Свети Сава постави темеље изнад Истока и Запада на Христу Господу. Једна и једина Србија вечна и непролазна, за разлику од ове две неким закулисним светским ветровима и истока и запада пројектоване и увезене да руше Њу вечну Србију Светог Симеона и Саве.
Велики пројекти светских пројектаната раде на пројекту којим штафетна палица светске силе, привидно, треба да пређе из деснице у левицу. Како је западна идеја оца лажи истрошена кроз своја слаба места и људским материјалом који је био њен носилац, убацује се нова, источна идеја са новим носиоцима, да је троше док се узајамно не потроше, они њу и она њих.
Уједињење народа које прети са запада обелодањује се, што би ”они” рекли ”транспарентно” као масна лаж моћника и велика пљачка и поробљавање народа, зато пребацује тежиште игре на исток одакле треба да нам дође нови ”спаситељ” на ату евроазије. Пред нас се поставља дилема ”коме ли се приволети царству” западном или источном.

Запад ће и даље покретати ветрови са седам ватиканских брежуљака док ће овом нашом источном зоном управљати сверелигијски верски центар из главног града Казахстана Астане. У изградњи овог сверелигијског центра учествовали су сви они чијим се приграбљеним капиталом овај свет покреће а у њему ће се наћи они који су своју веру пророцима објављену Господом Исусом Христом, чудима посведочену и крвљу запечаћену, апостолима и мученицима потврђену, продали за светска уживања и пролазну моћ. Са њима ће бити и све друге вере које од своје Свете књиге и свог народа одступише у нову религију екуменизма и глобализма. Уместо једног Бога свим народима раздељеног кроз разне пророке и Свете књиге, зацариће се једна светска сила од два пола и једно потрошачко друштво. Уместо једне Синовске Апсолутне спасавајуће Истине, успоставиће се једна приземљена и свим људским слабостима прилагођена, неспасавајућа религија за све људе света. Неверан у малом неверан и у великом. Ко није остао веран својој народној вери утопиће се у великој интернационалној религијској мешавини верског екуменизма. Носиоци ових двеју, наводно супротстављених идеја, регрутују се из левих и десних политичких странака, добро су плаћени као и сви најамници. Ова трећа која је и прва и једина, истинита и народна, пшеница између ова два камена светске воденице истрајава гоњена, служи Богу и роду под Крстом и срамотом, од обе увозне злостављана, исмевана и под тепих гурана. Њено Царство није од овога света, није у речи него у Божијој сили, Њен Цар силази са неба али не из авиона, Њен закон не лежи у топузу него у љубави Божијој. Ова мученичка и исповедничка трећа и прва и једина Србија, очигледно би требало да буде проглашена колетералном штетом нове светске утопије, али Њен угаони камен, Свемоћни Господ Исус Христос неће је дати у штету. Хришћанство је у свету ондашњих фарисеја почело као секта, од садашњих фарисеја биће проглашено сектом и гоњено, али ће у вери дочекати други Христов долазак. Да ли ћу наћи веру кад будем дошао на свет запитао се Господ. Господ је мало апостола оставио мало ће их и затећи. Хришћанство је обишло свет уздуж и попреко и остало вера малог стада и уског Пута, крстоносаца, док велико стадо иде широким путем владара овога света. Од фарисеја протеран при првом доласку, фарисеје ће затећи и при другом доласку и мало стадо верних.