ВОЉА НАРОДНА - ВОЉА БОЖИЈА

Јели баш овако данас, или се воља народа парламентарним и председничким изборима, слободном људском вољом, предаје у руке других људи.

Очигледно да већина србских гласача осећа да се на изборима, неким Богу страним чудом народна и Божија воља исмева и мења у сасвим супротну вољи Божијој.

Више од педесет процената србских бирача неће изаћи на изборе, кажу истраживања.

Ни власт ни опозиција не беру бриге због овог податка. Уздају се у гломазна партијска тела, плус неки заведени случајни пролазник и већина је ту.

Ту је и непристрасна изборна комисија, састављена од демократски реформисаног правосуђа, која ће потврдити регуларност избора.

Већину ће, као и обично, освојити лоши момци, добри мањину и тако ће почети још једна влада састављена народном вољом, да У Име Народа влада.

Истинска народна већина, која неће на изборе, наставиће кретање животом у границама прописаним за аутсајдере све даља и даља од животних радости чији је извор партијска држава и друштво.

Партијска тела ће се ширити и протезати над свим областима друштвеног живота а сав друштвени живот биће сведен на испуњење партијских интереса.

Изван партијске послушности почиње патња и проклетство пошто је партија извор и регулатор животне радости.

Наш политички и друштвени живот се дели на посвећени унутарпартијски и непосвећени ванпартијски. Непосвећена народна већина ускраћена познања унутарпартијских тајних знања за унутарпартијске посвећенике представља стадо оваца кланица или модерно речено неопходну колатералну штету у остваривању животних радости партијског тела.

Овом добро увежбаном партијском радњом партија свом партијском телу укида животну патњу и неизвесност која чини саставни део Христовог Крста.

Патња је горак лек Господом Христом благословен. Апостол Павле на једном месту у Посланицама моли своју Хришћанску браћу да му не досађују јер он на свом телу носи ране Христове.

Патња је неизоставни део Хришћанског покајања и после сваке грешне насладе јавља се у грешнику покајнику.

Велики светски песник Бодлер каже: ''благословен буди Боже што нам даде патњу мелем наших искварених душа'' а партија партијском телу увезаном партијским везама настоји да укине овај горки лек.

Свет искључене патње неосетно постаје свет окорелих грешника који не саосећају са онима који пате. Партија је безосећајна за патње ванпартијаца њу једино боле унутарпартијске ране сопственог партијског тела.

Председник није цар помазаник Божији, он је израз воље грешне људске природе. У случају кад Народна већина препушта партијској мањини да уместо ње бира, долазимо у ситуацију у којој грешна људска природа бира грешну људску природу која ће бити заступник њених грешних интереса. Партијска учена али грешна људска природа немеће се партијској неукој грешној људској природи за гаранта и чувара животних радости, док већинском ванпартијском Народу постаје она популарна коза чувар купуса. Купус може да буде све у зависности од ситуације, од неопходног радног места, до неповредивости државног суверенитета.

Владати се може двојако, на назидање, али и на рушење. Власт која влада на назидање потврђује се биолошким, умним духовним. економским и сваким другим напретком. Биолошки напредак прати здравље нације и пораст броја становништва, умни и духовни напредак праћен је високосавесношћу и високим моралом друштва. Економски развој прати висока запосленост становништва, висока продуктивност, добра плаћеност запослених, богата држава, богати грађани, професионално остварени, задовољни и радосни људи. Једнакост пред законом, слободан говор слободних људи, подједнаке шансе за све успешне у свим областима личног и друштвеног развоја.

Али, како рече мудри проповедник: ''каткад влада човек над човеком на зло његово'' и та је власт на рушење а њен учинак најлакше можемо сагледати из нашег свакодневног живота. Устав и закон у супротности, речи и дела у супротности, кршење законских права и цеђење обесправљених кроз законске обавезе, нација оболела, од умножених душевних болести, до умноженог карцинома. Општа несигурност, очај без алтернативе, смртност већа од рађања, незапосленост од запослености, казани за гладне.... Отимање државне територије и противуставно помагање отимачима....

Изнад свих наших друштвено политичких превирања потмуло се надвија нека невидљива сила која Бога не моли а може се именовати некаквом интернационалном надстраначком централом. Сетимо ли се деведесетих година, тачније 1997 године, већ прошлог века и изборног окршаја председничких кандидата Војислава Шешеља и Милана Милутиновића и отимачине победе победнику. Или још ближе, избору између Бориса Тадића и Томислава Николића 2007 пре ''пуцања'' радикала, осетићемо готово видно деловање ове невидљиве интернационалне силе. Није ли ово довољан доказ да се оваквим изборима ништа не може променити. Шта год ми гласали биће онако како су они горе одлучили. Неопходно нам је потребно да на свет око нас почнемо да гледамо вишедимензионалним  видом а не само у оној димензији коју нам партијски медији сервирају. Србија се на наше очи претвара у светску раскрсницу на којој владају правила света а не Србије.

Политичке партије функционишу на неколико нивоа који се могу поделити на унутарпартијски, међупартијски, надпартијски и изванпартијски.

Ако на овај начин поставимо дешавања у политичком животу Србије разјасниће нам се да је у оваквом односу политичких партија и Народа, Народ последњи ниво одлучивања и последња карика у ланцу исхране партијске и надпартијске елите, стадо оваца кланица.

Шта нам је чинити ако нас има у толиком броју који не желимо да изађемо на иборе знајући да ништа не можемо да променимо. Око кога можемо да се окупимо ми који не потражисмо себе у партијским телима. Које је то тело које нас може у себе примити а које није грабљиво партијско тело. Колико ја знам то је увек било и увек ће бити Христово тело, Црква Христова. Само Србска Православна Црква може да окупи нас Србе којима партијска тела крадуцкају животне радости и препуштају нас очају. Колико знам очајнике непронађене залутале у свету себи је призивао и око себе окупљао Син Божији Господ Исус Христос. Он нас зове, наше је  једино да чујемо Његов глас који ће нас призвати себи и још ће нам рећи где се Он у овом свету налази у првим редовима на партијским прославама, или у прогнаном владики Артемију. Кад ово основно будемо сазнала даље ће нам се све рећи само.

ХРИСТОС ИЛИ СУБОТА

Син Човечији је изнад суботе, каже Господ наш Исус Христос. Шта је то затворено суботом а није човек, можемо видети ако се осврнемо око себе. На сваки корак чућемо, морам ово, морам оно, очигледно је да се од некад слободних Срба претворисмо у јеврејско робље. Закон никога не може да васкрсне, а ми дозволисмо да нас обману и затворе у законску државу смрти. Пружисмо се у хоризонталу па с ње све беремо и добро и зло велике и мале, све за време и у времену. Заустависмо вертикалу, ништа нам више не силази одозго од Бога, Оца Светлости. Све нам постаде линеарно, укидосмо Крст затворивши се у вакуум. Господ подиже и обара, за многе од нас доле, и све оне изнад нас, више и не важи. Господ одмара док хоризонтала уместо Њега подиже и обара. Хоризонтална, земаљска мудрост разваљује Божији и ствара свет по својој мери. Бог је живот и животодавац и кад се свет затвори за његов утицај у свету се зацари смрт. Људски живот тад се креће од суботе до среде и Великог петка, од законског прогона до законског Распећа. Благодат Божија издиже изнад законске суботе али издигнути потпада под силу закона који брани чињење добра изван закона. У актуелном тренутку један део нашег народа делује по благодати позван да брани угрожене националне интересе. Једни, они на Косову и Метохији одазивају се позиву упућеном из вечности изласком на барикаде, други из других делова Србије, подизањем свога гласа и узбуњивањем дремљивог Србства. Свако на свој начин сарађује Богу. Други део народа затворен суботом, за плату служи закону не бавећи се суштином. Два морања једно против другог, Србин на Србина, један за Бога и Светог Саву, други за паре и Европску Унију. Подељени у два непомирљива табора чекамо разрешење.

Седамдесет година наш народ животари затворен у оквире законске суботе. Пре тога двадесетак, и тако све уназад кроз историју. Једино смо у изнуђеним, ослободилачким ратовима успевали да успоставимо реалну, по Христу благодатно устројену владарску хијерархију и солидарну народну заједницу. У ратним околностима хоризонтална светско-људска хијерархија невољно је уступала место вертикалној Богочовечанској хијерархији. Најбољи су то постајали по сили Божијој а не по указу земаљских закона, способност се доказивала делом а не додељеном привилегијом. Последњи који је доживео преображај од комунистичког официра у Србског Генерала био је Ратко Младић, што му је и највећа кривица.

Ми Православни народи остасмо чувари Божије благодати и због тога сметња свима отпалима од благодати. Није ни чудо што нам ти отпадници пројектују и мирове и ратове помно пазећи да не преступимо границе у које нас обманом сабијају. Шта све не раде не би ли нас удаљили од Божије благодати. Убеђују нас да смо мали и слаби а ми заборависмо да сила у слабости налази испуњење. Поверовасмо у њихове неискрене приче изневеривши Истиниту Реч Божију. Испланирају нам неки мир гори од сваког рата којим они управљају преко својих намештеника из наше средине. У том њиховом миру напредује се људским манама уместо врлинама док се врлине прогоне силом закона. Неискрен мир избацује талог на површину а врлину притиска на дно. У оваквом миру уместо истинског живота имамо његову симулацију. Уместо да непоколебиво ступамо за Христом немајући где да ослонимо главу, ми побегосмо у сигурност законске суботе. Тамо где се уместо Христове љубави зацари законска субота она се лако преметне у безакону. Неприметно постајемо Божији непријатељи и њихове слуге. Хлеб нам више не зависи од Оца небеског него од временског господара суботе а он се намеће сакривен подметнутом, заплашеном и обманутом већином.

Из ропства се излази или Духовним или физичким ратом. Да смо водили добар Духовни рат не бисмо пали у ропство. Да смо остали верни праведном миротворству не бисмо заслужили мач Божији. Уплашени од суда људског остависмо закон Божији и подпадосмо под Суд Божији. Из овог стања палости само нас рат може спасити. И све указује да нам он и незван долази. Још се иза брда ваља за природне очи невидљив али изоштреном шестом чулу видан. То је нужно зло Суда Божијег за ослобођење од слободном вољом прихваћеног из руке кушача понуђеног зла.

Шта нам је чинити у данима пред нама, питање је на које имамо давно дат одговор, он гласи, покајање или пропаст. Покајање за грешна дела према Богу и човеку, повратак на Богочовечански Пут праведности и смирено предавање Божијој вољи. Увек кад се лицемерјем фарисеја зацарила субота, дух трговачки простом већином господарио над Духом Истине, Господ Христос је подизао војску својих изабраника да врате отету слободу. Данас кад нам отимају наше Косово и Метохију институције од националног значаја ћуте, нека их нека ћуте ти значајни, нека чувају своја значајна места у свету, то им је једино и остало. Бог из обичног верног народа бира друге и надахњује их Духом Србских Ослободиоца да старо у вакууму изјаловљено помере и поставе ново благодатно и Богоугодно.

МИЛОСРДНА АНГЕЛА

После Милосрдног Анђела огласи се и Милосрдна Ангела у намери да нам удели милост у континуитету.

Решила да нам откључа врата балканске тамнице и пропусти у спољашњим сјајем обасјану Европу. Неопходно нам је једино да преумимо и у преумљењу признамо нову реалност која гласи Косово је шиптарско.

Реално, Косово не би било ни шиптарско ни наше и једни и други боравили бисмо на њему на доживотном привременом раду а истинско газдовање над њим вршила би светска влада преко газдарице Европске Уније Милосрдне Ангеле.

Спорно питање између Србије и виртуелне ''државе Косово'' било би многима тако привлачно место капоа из редова домаћих намештеника Евроатлантске Уније..

Косово је двоструки кључ, безалтернативне Евроатлантске Уније који ће ова прогутати пре но што у њу и закорачимо, и Царства Небеског за које се определише наши честити преци а које данас код многих Срба изгуби некадашњу цену.

Позоришна представа, спољних и унутрашњих пријатеља и непријатеља, улази у последњи чин. Алтернативе нема, гроб или роб, мало лепше увијено и упаковано него пре седамдесет година. Све говори да нам се црно и писаше и пише али није баш свима и баш за све тако црно.

Уласком у Европску Унију остварили бисмо значајан економски развој, због ког се наш председник толико злопати и седи сатирући себе од бриге. Евро би брзо и лако залечио наше националне ране а заустављени живот би потеко силином зајажене реке по пробијању јаза.

Оно, најнеопходније за пословично вредну и радну Европу имамо, богате газде и јефтину радну снагу и то уз несебичну помоћ немачке марке.

Пре неких четрдесетак година док су се Немци довикивали преко зида истока и запада, а у нашим србским селима још живело сећање на други светски рат почесмо и ми да се делимо на исток и запад. Један део сеоских Срба, користио је из другог светског рата заостале, немачке шлемове као замене ноћних посуда за малу нужду, док је други део Срба одлазио у Немачку, да богатим Немцима празни и испира модерне ноћне посуде од порцулана.

Миц по миц, марка неприметно поче да се увлачи у наше животе, навадисмо се на њу, постаде главно платежно средство виших слојева и темељ модерног идентитета. Зашушташе србске сламарице немачком шушком и шушташе све до оних дана великог кречења и притешњивања домовине свих Срба. Упоредо са притешњивањем домовине смањивасмо се и ми Срби у Лилипутанце, док са нашег корена израстаху европски џинови силом оних истих сламарица. Подстакнуте највећом хиперинфлацијом у светској историји, немачке марке у србским сламарицама решише да промене власнике и почеше да прелазе из руку неспособних и неуспешних у руке способних и успешних, све спонтано уз минималну асистенцију домаће и светске политике

Заборавност нам увек беше и остаде највећи непријатељ. Заборависмо ко смо, где смо и због чега смо. Заборависмо да смо народ Господа Исуса Христа и Светог Саве, непобедиви у рату, на будној стражи, због чега нас непријатељ мораше успављивати миром. Како с нама тако и с нашом Православном словенском браћом. И комунизам и фашизам изуми су истог сатанизма у непрекидном рату против Православља. Сви ратови против нас ма колико били бездушни нису нас уништили, јер је с нама Бог. Ратови су нам долазили као хир моћних и обесних, дочекивали смо их као нужно зло којим смо се чистили од зла у себи. Непријатељ Божији и народа Божијег, није могао да нас победи у рату, задавао нам је тешке ране и поломе, које је Бог изокретао у исцељујуће лекове за наш народни организам и духовно утврђење у Православној вери. Престанком рата, вољом савезника наших власти, доспевали смо у нову тамницу у којој смо се кретали у наметнутим нам оквирима. Наш национални развој био је строго контролисан, умови обасјани Божијом истином бездушно изгоњени из наше средине и препуштани у службу нашег непријатеља. Сви програми којима смо се залуђивали дело су неискрене замисли непријатеља. Сви програми и све реформе образовња, културе, индустрије, банкарства, науке и уметности били су диктати глобалне моћи...

Ових дана, пред нас Србе се поново поставља питање на које смо више пута у историји давали тачан одговор: коме ћемо се приволети царству. Царству Истине коме се приволеше наши стари једном заувек и трасираше нам вечни пут, или царству лажи, тренутне добити  кроз доживотно робовање капиталу за вечну срамоту. Одлука је на нама самима а не на онима који нас срамно и подло испоручују овом другом, човеком пројектованом ропству капитала. Нека су они своје душе продали за телесни ужитак, то је њихова слободна одлука. Наше је право да и ми слободно одлучимо коме ћемо се приволети душом и телом.

Блажени миротворци јер ће се они синови Божији назвати каже Господ наш. Миротворци нити желе нити отимају туђе. Прекрстити оружаном, разбојничком, пљачком отимање државне територије у демократски, миротворачки процес, могу само људи и народи запоседнути злим демонима.

Блажени су прогнани ради праведности јер је њихово Царство Небеско. Србија је по броју прогнаних са својих вековних огњишта на високом првом месту у свету и то на Правди Божијој.

Блажени сте, ако вас омрзну и успрогоне говорећи на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради. Светска седма сила палих демона у срамној плаћеничкој служби иконе звери сатанизује нас кроз векове и деценије до данашњег и сутрашњег дана само са једним разлогом, да овлада нашим слободним душама. Браћо Срби одлука је на на нама.

.